Колико је видовњаштво због друштвених мрежа постало раширено и утицајно

Технолог П. И. из Шапца наводи да никада није имао додира са враџбинама, нити да је веровао тим причама, док их није откриo у окружењу. Збуњено је тражио на интернету значење чудних предмета на које је наилазио и одговор шта са њима да ради. Као „једина решења” искочили су контакти видовњака који „уклањају” такве ствари. За „правог” се одлучио према искуствима многих људи, који су остављали коментаре испод магових објава на Фејсбуку. 

„Остављали су нам по дворишту делове животиња умотане у црвени конац. Јаја смо проналазили по собама. Најстрашнији је био крвав језик испред куће. Наш спасилац нам је рекао за језик да је људски. Све је он отклонио и узвратио завиднима који су нам 'радили'. Израдио је и амајлије, од постељице кобиле, које нас чувају. Шта бисмо да немамо њега. Бог на небу, он на земљи”, истиче П. И.

Додаје да није одмах имао поверење у тог човека, али да је у све чврсто поверовао када су он и супруга, наводно, тек после сеанси код видовњака добили потомство.

Гатање је у свим периодима имало своју примену, само на различите начине, зависно од друштвених околности.

Према мишљењу професорке Теорије културе са Факултета политичких наука, др Марине Симић, у време социјализма који је имао агресивну идеју модернизације постојало је гатање као локална пракса.

„Са падом социјализма, десио се уплив нових видовњака у масовне медије. Данас су комерцијализовани и највидљивији, кроз експанзију друштвених мрежа и пословање у онлајн простору”, наводи Симићева.

Службеница С. К, из околине Шапца, тврди да се препорука за „доброг мага” ипак добија од поузданих људи који су већ ишли код некога да им „гледа” (у будућност), „скида” (уроке и проклетства) или „набацује” (зло другоме).

Истиче да јој је видовита Мира (из једног села чије је име познато редакцији) открила „ко им је изазвао смртни случај у кући и остале несреће” које су сналазиле њену породицу, те да је „успешно отклонила црну магију и вратила благостање дому”.

„Прво сам носила дарове у цркву, како ми је Мира рекла. То је побожна жена. Ако јој не верујеш, не може помоћи. Уочи црвеног слова, на пун месец, отишла сам код ње. Легла сам на астал и држала свећу. Ставила ми је нешто увезано на прса и после разбрајања одвезала. Рекла је да треба да се појави то што нам је закопано. Кад оно, јаје у крпи. Пребледим ја, јер знам да се преко јајета справља да запусти кућа. Кад га је полупала имам шта и да видим – уместо жуманцета пуно јаје длака. Од покојне ујне што нам је то урадила“, прича узнемирена С. К.

И до пола милиона за „спас“ детета

Видовњаци ће учинити све да би „одушевили“ и „завели“ клијента. Просторија у којој гатају и предмети око њих махом су несвакидашњи и збуњујући. Када се клијент престрави, лакше открије пар информација од којих се склопи уверљиво „пророчанство“. Неки магови ће извести сто пута поновљени трик, нпр. са јајетом и длакама, и учинити наизглед „невероватну“ ствар. На друштвеним мрежама се још лакше заведу људи и убеде чак и у примитивну причу.

Према речима клиничког психолога, Федора Мунижабе, магијско мишљење се у психологији преиспитује са тенденцијом ревидирања таквог погледа на свет, а у другим правцима се стимулише и охрабрује.

„Психологија се бави снагама и слабостима клијента, а алтернативни стручњаци практикују поентирање своје моћи, а не корисника“, истиче Мунижаба.

Видовњаци убеђују клијенте у своје способности како би стекли поверење код лаковерних, којима потом развијају примитивно мишљење и вешто манипулишу осећањима и новчаником. Ко тражи „сламку спаса“, неће питати колико треба да плати да му се „помогне“. Тек када схвати да је остао без ичега, сам са нерешеним проблемом, преварени се можда осмели да случај пријави надлежнима. 

Најекстремнији пример материјалне преваре је из 2011. године, наводи јавнотужилачки сарадник Трећег основног јавног тужилаштва Тамара Башић, када је лажни исцелитељ узео више од пола милиона динара од оштећене да јој болестан син, наводно, не би преминуо.

„Свежији екстреман случај је из 2022. године, када је лажни духовник узео злато од породице, у вредности од око 240.000 динара, да би им преко њега скинуо црну магију. Наводно је требало да злато преноћи у манастиру, које би након читања молитава вратио људима, што није био случај. Истрага је била успешна у том случају“, истиче Башићева.

Онлајн сфера – расадник „пророка“

Видовњаци су постали дигитализовани, јер су схватили да у онлајн простору преко друштвених мрежа, које нико не контролише, могу лакше профитирати. На тај начин магови успевају да привуку на хиљаде лаковерних, пошто онлајн сеансе не захтевају физички контакт.

Према мишљењу професорке Теорије културе, др Марине Симић, није толико страшно ако се приступа видовњаштву кроз локалне праксе гледања у пасуљ, шољу, саливање страве, него је, како каже – проблем надрилекарство које гарантује излечење.

„У медијима би требало регулисати свеприсутност најпре таквих људи, јер могу озбиљно угрозити нечији живот. Не мислим да их треба угошћавати на телевизији или их угостити уз озбиљан критички приступ”, истиче Симићева.

Колико рекламирање надрилекара може бити кобно сведоче примери момака из Скопља и Новог Сада који су преминули због неадекватне терапије надрилекара, према тврдњама породица.

Професорка на Правном факултету у Београду, др Вања Бајовић, не види начин на који би се медији „обрачунавали" са видовњацима, осим у смислу едуковања становништва да не верују „враџбинама”.

„Такозвани пророци често делују преко друштвених мрежа, а ни у том случају не видим начин на који би се забранило да се рекламирају, осим да је забрана на глобалном нивоу“, наводи Бајовићева.

Према речима етнолога Јасне Јојић, већина видовњака, астролога, нумеролога и других познавалаца „тајних знања” може „видети" шта ће се десити у окружењу, па тако различитим начином упозоравања, наводно, могу помоћи човеку да избегне лоше ствари које би га снашле.

Прорицање као психолошки опасна интервенција

Многи видовњаци нуде и сеансе за „отклањање” психолошких проблема. „Лечењем” тих тегоба кроз окултне технике могу озбиљно угрозити нечији живот, јер психологија која би требало тиме да се бави уважава само научно утемељене методе, а видовњаштво то не подразумева.

Школованим психолозима и самозваним исцелитељима јављају се исти клијенти, који имају проблеме из домена анксиозности (бриге, несигурности, неизвесности, проблеми контроле), наводи клинички психолог Федор Мунижаба.

Према речима Нене Јанковић, која наводи да се бави психолошком астрологијом, искусан астролог, посебно онај који се бави психолошким аспектима Јунговог утицаја, може веома добро „прочитати” психолошке теме особе кроз наталну карту.

„Важно је нагласити да психолошки астролог може пружити смернице и упутити клијента код психолога или психотерапеута, али не сме преузимати улогу психолога, јер то може угрозити личност”, додаје Јанковићева.

У пракси се може наићи на људе који, наизглед, имају развијену интуицију, али стручњаци сматрају да све саздано на предосећају остаје у оквирима теорије вероватноће и не може се узети за озбиљно.

Мунижаба објашњава да „прорицање судбине” у великој мери фиксира клијента за „проречено”, због чега може бити склон ирационалним поступцима како би осујетио или учинио вероватнијим унапред одређени исход, па на тај начин може пропустити добре животне прилике због убеђења да „нису суђене”.

„Јасна је бојазан да је прорицање судбине потенцијално психолошки опаснија интервенција, са дугорочнијим негативним последицама”, упозорава психолог. 

Масакр у Јабуковцу који се догодио 2007. године је најекстремнији пример ирационалног поступка „изазваног црном магијом”, према сведочењу починиоца. Чести су и случајеви раздора и освета у породичним или пријатељским односима, који су се десили само због тврдње видовњака да је нека блиска особа „бацила магију”.

„Видовњаштво прекида поверење у Бога“

Однос религије и гатања симпатизери окултизма мире „допуњавањем једне стране медаље другом“, док они који су склони критиковању видовњаштва раздвајају та два света, као супротности.

Чести су случајеви да магови током гатања користе и скрнаве иконе и црквене предмете, преко којих се представљају као религиозне личности, наводно помажући људима уз помоћ и допуштење светитеља. Понекад се на друштвеним мрежама скривају иза страница религијског садржаја.

Према речима теолога Ивана Полета, Католичка црква подсећа вернике да је једино Бог господар времена и будућности, извор истине и наде, од кога се траже одговори на све.

„Верници су позвани да живе са поверењем у Божју промисао, која ослобађа од страха и несигурности, пружајући снагу за живот у миру и љубави без потребе за окултним праксама. Астрологија и прорицање представљају духовну замку, јер одвлаче човека од истине и Божије љубави“, наводи Полето.

На питање о томе – да ли је у реду да код астролога долазе религиозни, астролог Нена Јанковић сматра да је то питање које људи треба да поставе сами себи и дају одговор на основу интуиције: „Познајем велики број религиозних људи који долазе код астролога, али то махом крију не желећи да се јавно сазна”.

Тврди да је астрологија старо и древно знање које, ако даје конкретне смернице што се тиче нпр. наталне карте, не може да буде опасно или да угрожава нечији живот и духовност.

„Постоји пуно самозваних астролога који себи дају за право да прогнозирају све и свашта, што астрологију доводи у веома незгодан положај. Давање прогноза је 'клизав терен' и ретко који квалитетан и озбиљан астролог се тиме олако бави“, додаје Јанковићева.

Међутим, према речима православног теолога Александра Ђурђевића, Свето писмо нас упозорава да се окренемо Богу као извору истине, јер окултизам нарушава поверење у Божју промисао и заводи човека на пут сујеверја и страха.

„Одлазак код видовњака у тешким тренуцима може довести до духовног ропства, психичких проблема и удаљавања од вере, што је супротно циљу спасења душе“, истиче Ђурђевић.

Иако наука нема објашњење за верске догме и свет видовњаштва, јер је све огрнуто велом мистике, ипак религију прихвата као проповедника добра, а њене свештенике као изасланике који помажу човеку у невољи и одвраћају од негативних мисли и осветничких дела.

У свету видовњаштва све је супротно, јер се „откривањем починиоца који је нанео зло“ распирују осветничке побуде, које се спроводе кроз сеансе „узвраћања проклетства“.

Пре питања колико је примитивно, неморално и безбожно тражити утеху код таквих људи, намеће се питање – колико је опасно закорачити у тај свет?

Лаковерни, односно маловерни и нестрпљиви који желе одговор и решавање проблема преко ноћи, нису свесни коме се обраћају за помоћ, стављају материјалну сигурност на коцку, угрожавају здравље, психолошко стање, а религиозни и духовно.

Они који заиста имају дар љубави, која заповеда да увек помажемо ближњима, неће тражити ништа заузврат када учине добро, нити ће желети да се о томе јавно прича. Поготово неће захтевати да им безрезервно верујемо и уздижемо их на ниво божанства.

Да ли смо се запитали зашто видовњаци не могу себи да помогну и учине свој живот идеалним? Према томе, зашто бисмо се доводили у ризичне ситуације и давали им прилику да се играју са нашим животима? 

Многи ће лако доћи до исправних одговора на ова питања, а лаковерни – још лакше.