Научите како да кажете „не“, јесте кратка реч али је није лако користити

Често бринемо да изговарајући „не“ у ствари шаљемо поруку да нисмо особа од помоћи, да нисмо фина, љубазна особа и тимски играч, сматра Ванеса Бонс, социјални психолог са Универзитета Корнел.

Вероватно већина сматра, додаје професорка, како изговорено не може увредити другу особу, а таква забринутост је често пренаглашена.

„Ако стално говорите 'да', вероватно ће вас људи изнова и изнова питати нешто, што може довести до осећаја да вас искоришћавају, проблема са равнотежом између посла и приватног живота“, каже Бонсова, ауторкa књиге Имате више утицаја него што мислите.

Додаје да осим тога немогућност да се каже „не“ може проузроковати да приоритети као што су пројекти, везе или хобији пате.

„Сваки пут када кажемо 'да' за нешто, ми имплицитно кажемо 'не' нечему другом“, истиче професорка.

Можда сте чули да је 'не' потпуна реченица. Некад можда јесте, али како Бонсова истиче она је често прилично непријатна, па уместо ње саветује да се саопштавају три ствари: „То није због мене, није због тебе и није због нас“.

„Један од начина да успешно одбијете људе је да захвалите што мисле на вас, што ће их уверити да нису учинили ништа лоше тиме што су нешто питали. Затим наставите кратким објашњењем да бисте волели да можете да помогнете, али да тренутно немате времена. То помаже да буде јасно како изговорено не није лош одраз вашег карактера“, рекла је.

Не захтева свака ситуација толико промишљен приступ. Размислите о тренуцима када сте били под стресом због неког брзог 'не', а затим размислите о фразама које бисте могли да користите у будућности. Бонсова наводећи пример тражења донација нуди одговор за одбијање.

„Изјава да сте већ донирали прилог ове године може вас извући из сличне ситуације. Уколико говоримо истину, то је и начин да подсетимо себе и друге да смо и даље добра особа“, каже професорка.

Ако смо склони да кажемо „да" кад год смо на лицу места, професорка саветује да пронађемо начин да купимо време које бисмо искористили за размишљање насамо у доношењу одлуке. Даје предлог да у таквој ситуацији можемо рећи: „Дозволите ми да размислим о томе па ћу вам јавити одговор“ или „Дозволите ми да проверим и одговорићу мејлом“.

Реци „не“ као да наручујеш сендвич

Циљајте да будете стварни, саветује Елен Хендриксен, клинички психолог и аутор књиге Како бити свој. То значи да се не извињавамо превише и не понашамо као да смо урадили нешто погрешно. Један од савета које даје Хендриксенова је да неутралним тоном одбијамо друге, као када наручујемо сендвич и набрајамо прилоге.

Увек постоји оних који неће прихватити „не“ као одговор. Ако неко врши неприкладан притисак, искористите оно што Хендриксенова описује као технику обореног рекорда – дај исти одговор изнова и изнова.

„Немојте се осећати бездушно у таквим ситуацијама, можете остати саосећајни и бити љубазни. Важно је да не дозволите да ваше не еволуира у 'Можда' или 'У реду, само овај пут'. Повремено ће особа која је питала бити изнервирана, али обично након два или три пута понављања, чак и најупорнији људи ће схватити поруку“, истиче Бонсова.

Док подешавате своје „не“ вештине, размислите о томе да олакшате и другим људима да одбију ваше захтеве. То користи обема странама, наводи Бонсова, јер већина нас би радије примила једно финално „не“, него да неко каже „да“ само да би се повукли у последњем тренутку.

Људима је тешко да кажу „не“ када су на лицу места, лицем у лице, стога изразите свој захтев на начин који им даје времена да размисле о томе.

Истраживање Бонсове сугерише да приликом постављања захтева често кажемо: „Можете дефинитивно рећи не“.

„Људи са којима разговарамо то знају, али је проблем што не могу да схвате како да то кажу. Једно решење је дати им фразу коју је прихватљиво да вам узврате“, закључује Бонсова.