Чесница – симбол заједништва породице и темељних вредности

Чесница је назив нашег централног божићног обредног хлеба, с тим што код Срба, као већинског народа у Републици Србији, то је само један од обредних хлебова који се меси за Божић, с постоји и божићни колач, објашњава Гордана Бекић.

„Божићни хлеб је заправо једна од ретких повезница која повезује све европске народе од севера до југа, од истока до запада, тако да је заправо један део нашег заједничког европског културног кода и културног идентитета“, додаје гошћа Јутарњег програма.

Фестивал Божичног колача – Чесница ове године се одржава у пет градова и две земље. У Зрењанину, Неготину, Крагујевцу, Лозници и Бања Луци у Републици Српској са преко 20 националних заједница.

„Код израде божићног хлеба постоји одређена симболика, одређена правила како се то ради и оно што је заправо најдрагоценије, пошто је то нематеријално културно наслеђе, оно заправо живи у нама, у грађанима који то чувају, преносе на своје следеће генерације. То је заправо обредни хлеб, који долази чак и из прехришћанског времена“, напомиње Бекићева.

Без обзира да ли су људи данас верујући или не, божићни хлеб је део породичне традиције и представља једну врсту синтезе свих жеља и добрих надања, с обзиром да је Божић и почетак нове године и представља у суштини почетак новог рађања. У њему су сублимиране све жеље и молитве и надања – да се утка љубав у тај хлеб и да се подели.

„Српски назив чесница потиче заправо од речи чест, што значи део. Тако да се он у ствари дели свима онима којима је намењен, значи члановима породице.“

Шта се за Божић обавезно налази на трпези код Италијана

Панетоне је класични слаткиш који се у Италији обавезно налази на Божићној трпези, наводи Сања Лучић, дописница РТС-а из Италије. Он је слаткиш углавном познат на северу Италије, међутим последњих година се проширио по целој земљи.

„Панетоне је један од најпознатијих италијанских колача на свету, али у свом индустријском облику никако не може да се пореди са оним који праве посластичари. И жеља за правим, квалитетним производом је буквално експлодирала последњих 20 година, не само у Италији него у многим крајевима света“, наводи Станислао Порзио, директор такмичења Ре-Панетоне.

„Панетоне, који се традиционално везује за Милано још од 15. века, данас може да се нађе на југу земље код изванредних посластичара који су заинтересовани да науче како се прави традиционални божићни колач и долазе у Милано да науче од најбољих. Тако да оно што је интересантно јесте да је регион Кампаније постао један од најпознатијих у Италији и у свету по прављењу овог колача“, додаје Порзио.

Успех панетонеа који изгледа једноставно не крије се толико у његовим састојцима него у начину припреме који је један дуготрајан процес.

„Жеља за експериментисањем је нормална, јер данас на тржишту које заиста има изузетно добре посластичаре, имамо потребу да уведемо нешто ново и уникатно. Ипак, традиционални рецепт поседује тај шарм стар пет векова што не значи да је тада изгледао као сада. Наиме, тада је био пшенични хлеб који се јео за Божић јер је то тада за највећи број људи био луксуз“, напомиње Поризо.

„Обичан хлеб је прављен од зрна која нису била баш квалитетна и само је аристократија је могла себи да приушти добар хлеб. Али за Божић је сваки становник Милана, па и они најсиромашнији, на трпези су имали пшенични хлеб који се током векова трансформисао у ово што имамо сада, а то је експлозија укуса, боја и састојака. А ми овде имамо два такмичења: класичан панетоне и варијанте на тему“, објашњава Станислао Порзио.

„До сада смо победили четири пута, два пута захваљујући стручном жирију и два пута захваљујући грађанима који су пробали панетоне, а ове године смо однели и пету победу. Мислим да је тајна у томе што се мој супруг јако труди и стално проба и мења, имамо и доста необичних укуса и мислимо да увек може бити боље“, каже Дебора Контини, победница такмичења Ре-Панетоне.

Историја српског народа уткана у чесницу

Банатска чесница, око Зрењанина и околних села се прави од кора за питу, ораха, сувог грожђа и мало млека и апсолутно не личи на традиционалне српске чеснице. То је остатак историје кроз који је прошла та територија, објашњава Бекићева, јер су Србима који су у великој сеоби крајем 17. века прешли у Аустроугарску царевину, власти увеле порез на славски колач.

„То је био јако велики намет, тако да су се тадашњи Срби досетили да чесницу направе две варијанте, српску чесницу традиционалну као неку врсту хлеба и ову слатку да се она на другачији начин подели“, наглашава Гордана Бекић.

Кроз чесницу и хлебове се прелама историја овог поднебља, а нематеријално-културно наслеђе је јако велики потенцијал и велика снага овог региона. Гастрономско културно наслеђе је изузетно драгоцено и представља велики потенцијал, тако да је Фестивал божићног хлега – Чесница један од доприноса у промовисању нашег региона.