Чеп за хендикеп – зашто се скупи више пластике, али купи мање инвалидских колица

Дуња из Чачка је добила ортопедски трицикл захваљујући чеповима које су сакупили вредни и хумани људи. У удружењу „Чеп за хендикеп“ кажу да се повећава количина прикупљених чепова, али због ниске цене пластике могу да купе мање ортопедских помагала.

„Пре короне смо ту имали на 25 помагала годишње, сад се то свело једва на седам помагала и то, не знам, уз помоћ донација, компанија, па када се прикупе нека средства да купимо, према приоритетима, наравно, она у којој се неопходно помагала, али ових последњих две године себи помажемо да опстанемо“, каже оснивач хуманитарног удружења „Чеп за хендикеп“, Зоран Мартинов.

Поред чепова од флашица прикупљају се и кутије и поклопци од тврде пластике од прехрамбених и козметичких производа.

„Најлакше је објаснити тако што све што виде да је пластични, буквално само пластични чеп, нема потребе да се размишља убацити у наше предвиђене кутије. Наши волонтери то сортирају“, наводи Мартинов.

Пластика је изузетно користан и јефтин материјал, има веома широку употребу, али је важно која врста пластике се користи, да ли је рециклабилна и шта радимо са отпадом.

„Инфраструктура мора да постоји, одвојени контејнери, одвојено сакупљање. Онда едукација. Ви морате да научите остане ништа како се одвоја отпад, не само да га научите него да га и мотивишете да то ради. Треће су постројења за рециклажу, фабрике за рециклажу. Четврто, оно што је најбитније то је сертификација самог процеса и стандардизација самог процеса рециклата“, истиче секретар Удружења за хемијску, гумарску и индустрију неметала ПКС, Драган Стевановић.

Амбалажна индустрија је највећи корисник примарно пластике. Амбалажа се најкраће користи и најбрже постаје отпад. Годишње се у Србији баци око 100.000 тона амбалажног отпада.

Прошле године сакупљено је 53.000 тона, а од тога је рециклирано 43.000 тона. Остало је завршило на депонијама и животној средини.

„То је оно што представља проблем код нас јер нема довољно рециклабилне пластике него ми то увозимо. Та рециклабилнана пластика је скупља од оригинала. Немамо довољну зато што немамо прво примарну и секундарну инфраструктуру“, каже Стевановић.

Процењује се да Србија годишње губи више од 100 милиона евра јер се не рециклира довољно отпада.