Амерички технолошки стартап родитељима обећава паметније бебе

Највећа брига будућих родитеља обично је, да ли ће моје дете бити здраво? Данашња технологија им омогућава да на то питање одговоре на различите начине, укључујући и генетску анализу.

Генетски скрининг ембриона није нова ствар, нити је контроверзан, нарочито уколико постоји породична историју болести попут српасте анемије или Хантингтонове болести – и зато је потребно проверити ембрионе како би се осигурало да те озбиљне болести не буду пренете на будуће потомство.

Међутим, како је открила нова истрага удружења "Hope Not Hate“ (Нада не мржња), амерички технолошки стартуп можда намерава да направи корак даље. Новинарка Гардијана имала је увид у тајне видео-снимке на којима се види како компанија „Хелиоспект геномикс“ нуди помоћ родитељима да изаберу будућу децу на основу генетских предвиђања интелигенције.

Тврдили су да могу рангирати ембрионе према особинама као што су IQ, висина и ризик од менталних обољења. Гледајући те тајне састанке где приказују својеврсне „меније“ особина које родитељи могу одабрати и оптимизовати, као да бирају особине лика за видео-игрицу.

„Хелиоспект“ је амерички стартуп који још увек не ради јавно, али нуди паровима који желе бебу могућност да провере ембрионе према IQ-у, висини и читавом низу других физичких и менталних здравствених стања. До сада у Сједињеним Државама нема других компанија које јавно нуде ствари попут скрининга IQ-а. Ипак, ова компанија је нудила своје услуге док је била у фази прикривене делатности ограниченом броју парова.

Kомпанија није клиника за плодност, већ више личи на технолошку компанију. Све је ово изашло на видело захваљујући тајној истрази групе "Hope Not Hate". Истраживач који је присуствовао неколико састанака са „Хелиоспектом“ 2023. године био је у прилици да види понуду за скрининг до 100 ембриона током петогодишњег периода по цени од 50.000 долара.

Како тачно функционише овај скрининг?

Основно је да се узме пар ћелија из ембриона, из којих се потом добија генетска информација. Kлиника за вештачку оплодњу обезбеђује те податке или се шаљу трећој страни специјализованој за генетску анализу ембриона.

Затим би родитељи добијене генетске податке послали „Хелиоспекту“. Они би користили своје предиктивне алгоритме како би анализирали хиљаде гена, сабрали доприносе за особину која их занима и дали предвиђања за висину или IQ. У суштини, имали су прилично широку понуду особина које би родитељима биле доступне.

Када је новинарка Гардијана контактирала компанију, рекли су да су у време када су снимљени тајни материјали имали 13 клијената, од којих је пет анализирало ембрионе и користило их у поступк вантелесне оплодње. Генерални директор Мајкл Кристенсен рекао је да су „бебе на путу“.

Од чега зависи квоцијент интелигенције

Део који је прилично познат и неспоран када се говори о овој теми јесте да је интелигенција делимично наследна. Постоји много студија које пореде једнојајчане близанце са двојајчаним близанцима и показују да су једнојајчани близанци много сличнији по питањима попут образовних постигнућа или успеха на тестовима интелигенције, што указује на то да део тога долази од генетике, а део од утицаја средине, попут васпитања и школовања.

Оно што је теже јесте пронаћи стварних гена који дефинишу интелигенцију и разумевање њиховог деловања. Постоје различити гени које наслеђујемо, а који можда директно не утичу на нашу интелигенцију. То може бити нешто попут имуног система, који ће нам, рецимо, омогућити да не изостајемо из школе, што омогућава да постигнемо боље резултате на тестовима.

Постоји још један слој компликације, а то су гени повезани, на пример, са добрим родитељством. Такви ефекти су врло тешки за одвајање у генетици, посебно када се говори о сложеним особинама које обухватају хиљаде гена и када се научници баве већим скуповима података, више гена изгледа има утицај.

Тестови интелигенције, њихова повезаност са образовним постигнућима, и поређење генетике како би се открило који гени могу играти улогу и колико су утицајни, често изазивају полемику. Тестови интелигенције су проблематични, а исто тако, посматрање образовних постигнућа пропушта да препозна колико је интелигенција вишеслојна. Сви познајемо некога ко је успешан на студијама, али можда није толико добар у другим стварима попут оријентације, музичких способности, духовитости или чак емпатије – и обрнуто.

„Хелиоспект“ у својој презентацији тврди да би избор „најпаметнијег“ од 10 ембриона довео до просечног повећања IQ-а за више од шест поена, али је потпуно немогуће испитати веродостојност ових тврдњи. Постоје научници који су се бавили питањем шта би се могло добити за предвиђање IQ-а у контексту скрининга ембриона. Пре свега, њихови резултати указују да је процењени добитак отприлике дупло мањи од онога што „Хелиоспект“ тврди.

Потом је потребно осврнути се и на практичну страну. Почетак са 10 ембриона је релативно висок број, али ако се узме у обзир стварни процес вантелесне оплодње, 10 ембриона не мора нужно резултирати са 10 одрживих трудноћа, што за неке парове може значити пролазак кроз велики број циклуса за добитак који многи могу сматрати маргиналним. Ако се на ово гледа кроз призму конвенционалне медицинске етике, где се обично мери ризик – постоји ризик везан за вентелесну оплодњу и он није занемарљив за жену – наспрам овако неизвесног добитка, поставља се питање да ли би ово задовољило стандарде за медицинску процедуру.

Шта добијамо повећањем квоцијента интелигенције

Чак и да је могуће постићи повећање IQ-а од 10 или 20 поена, поставља се питање да ли је то заиста пожељно или постоји ли друга страна медаље која нас може одвести у опаснијем правцу. Једно од кључних питања је, када се ради нешто овако експериментално, не зна се са сигурношћу који други ефекти се могу изазвати.

Ако бирамо ембрионе на основу интелигенције, да ли случајно бирамо и нешто друго, неку другу особину или врсту личности? То је свакако нешто што би многе људе навело на размишљање и опрез пре него што се упусте у овакве процесе без дубљег разумевања.

Да би могло бити непредвиђених последица генетске селекције, можемо погледати примере из остатка света и начин на који смо узгајали животиње. Постоје неки успешни примери – на пример, краве које дају више млека. Али ако погледамо псе, оне који су интензивно узгајани због специфичних особина, познато је да многи од њих имају бројне здравствене проблеме.

Када се уђе дубље у област спекулација о томе шта би могло да се деси ако би се овакви поступци понављали кроз неколико генерација. Поједини заговорници ових технологија праве паралеле са светом пољопривреде, где је селективно узгајање домаћих животиња донело значајан напредак у продуктивности, али су постојали и експерименти који нису прошли добро.

Техно-еугеника

Ово се свакако разликује о идеологије еугенике која је промовисана у нацистичкој Немачкој. Овде је реч о родитељима који сами доносе одлуке о начину на који могу да утичу на генетику свог детета. Међутим, групе које су истраживале ово питање, укључујући Центар за генетику и друштво у Калифорнији, који се већ дуже време бави овом тематиком, истакле су да је ово ипак корак ка ономе што називају техно-еугеником.

Они наводе да, иако овде говоримо о врсти добровољне ситуације у којој људи слободно бирају да користе ову технологију, и даље постоји проблем да би то могло нормализовати идеју да постоји супериорни и инфериорни генетике, односно да су нека деца генетски супериорнија или инфериорнија у односу на другу. Упозорили су да би увођење оваквих технологија могло ојачати шире веровање да неједнакост потиче из биологије, а не из друштвених узрока.