Плишане играчке, лопта, друштвена игра – све је боље од телефона у рукама детета

Да ли су данашња деца чула за бесне кобиле или прескакање ластиша? Кажу да јесу, али да не знају сви да играју. А између две ватре или за кликере?

Марсовци, гвозденци, бесперци, једнобојци. Било је потребно много вештине да се кликер убаци у рошу, а играње џомбом, великим кликером, нешто посебно. У дворишту Основне школе „Данило Киш“, новинарка РТС-а покушала је са Машом, Сташом, Вером, Павлом и Костом да се подсети правила.

Иако су први пут играли, једанаестогодишњаци су се одлично снашли и „опељешили“ новинарку, која је остала без кликера. Шта би тек било да су вежбали?

Ипак, остаје питање: Чиме се деца данас играју? Плишане играчке, барбике, лопте…

На конкурсу организације „Пријатељи деце Србије“ за најбољу играчку ове године проглашрена је друштвена игра са картицма и задацима. Пре 30 година победила је даска за пеглање.

„Мења се цео живот наш и конткест у коме живимо. У складу са контекстом мењају се игре. Ако су у 19. веку давани оловни војници и оловне лутке, у Јапану стаклене играчке, јасно видите у који положај култура ставља дете“, објашњава дечји психолог Весна Јањевић Поповић.

Нове игре, нова правила. Игра је другачија, али једнако битна за детињаство и одрастање.

„Игра није само игра, већ један фантастичан образовни метод, социјани метод за уклапање детета у друштво, за развијање когнитивних и емоционалних карактеристика детета“, истиче директорка Организације „Пријатељи деце Србије“, Ива Ераковић.

Произвођачи праве играчке које ће се добро продавати, тврде стучњаци. За њих је профит најважнија игра.

„Ако знамо да произвођачи филмова зараде много више на играчкицама које прате филмове, него на самом филму, онда нам је јасно да ми као одрасли правимо потрошачко друштво“, наводи Ива Ераковић.

Лопта, лутка, нека друштвена игра, све је боље, кажу стручњаци, од тога да им мобилни телефон буде омиљена играчка.