У подруму на Звездари држи 600 змија, шта каже закон

Један Београђанин на Звездари у подруму своје куће има око 600 змија. Комшије знају за његов уносан бизнис и, како он тврди, не буне се. Које животиње смеју да се држе у кући и у којим условима?

У подруму куће породица Радосављевић чува око 600 змија, највише питона. Наравно, у питању су неотровнице, па је све по закону. Заправо Радосављевићи се баве узгојем питона још од 2002. године и од тога живе.

„У то време то је било јако тешко с обзиром да се код нас нико тиме није бавио, све информације сам морао преко интернета да набављам, неку стручну литературу сам набављао, јако је било тешко доћи до правих информација како се оне гаје, био је стварно велики успех када сам видео прво легло питона. Редовно да се мења вода, да се хране два до три пута месечно, нису много захтевне, не постоје једноставније животиње за чување од змија“, наводи Предраг Радосављевић.

Пошло му је за руком да на овим просторима, у вештачким условима, размножи егзотичне гмизавце, а његова одгајивачница рептила регистрована је у Министарству за заштиту животне средине и највећа је у Србији. По закону, све врсте ових гмизаваца морају да се чипују.

„Регулисан процес издавања потврда регистрованим узгајивачима, набавка мора бити регулисана званичним токовима, кроз пет шопове, кроз узгајивачнице и то је најбољи случај јер су те животиње проверено здраве, у добрим условима одгајања и то је процедура на нивоу трансакције и тога да папир прати животињу, да потврда прати животињу која се купује као кућни љубимац. Након тога се проверава код власника, кроз систем инспекција, надзора, две спроводе инспекције, ветеринарска и за заштиту животне средине“, објашњава Владимир Јаћовић из Министарства за заштиту животне средине.

Поред змија, многи чувају и гуштере, а пре неколико година једна вучица побегла је из дворишта. Ипак, најчешће се, чак и као кућни љубимци, држе гмизавци.

„Власници изгледа много воле да крше закон и често се набављају змије које су отровне, које не би смеле да се држе, у нашој земљи не постоји противотров за те егзотичне змије, тако да се десило неколико пута угриз отровнице на коју су лекари могли да реагују како реагују, али без портивотрова, то је ризик не само за узгајиваче, него и за околину, претпостављам да је то некако адреналински више, него потреба за кућним љубимцем, и то никако не препоручујем“, истиче Ана Пауновић из Природњачког музеја.

У Србији не постоје ветеринари специјализовани за змије, а после толико година искуства, и Предраг је почео да лечи питоне које узгаја.