Оџачар Драган је слеп већ 35 година: Ништа није недостижно ако довољно желите

За оџачаре је много посла ових дана. На селу, многи димњаке чисте сами. Један од њих је и наставник музичког у пензији, који већ 35 година не види.

Драган Поповић Курузлија из Пунуковице код Луновог села. Као и сва сеоска деца, још у детињству научио је да ради све послове који су неопходни у селу.

„После сам отишао у град на друге послове, али љубав према раду и љубав према селу у мени је остала. На крају сам се селу, као пензионер, вратио“, прича наставник музичког у пензији који је слеп већ 35 година.

Како каже, прекорачио је границу између светлости и таме, а да није ни осетио: „Ништа ми није зауставило. Ја више не разликујем ноћ и дан, једино по топлини сунца. Али нисам престао да радим послове које сам радио док сам још видео и после помало видео“.

Јесен је време за чишћење оџака, за спремање за нову грејну сезону. Док припрема димњаке за још једну зиму, Драган истиче да човек може дохватити и небо само ако нешто жарко жели: „Може и Сунце досегнути руком. И Месец и звезде, нарочито ако има уза се друга на кога се може ослонити. Друга као што га ја имам. Девојчицу, ластавицу моју, Славицу, ово је мој рај овде“.

Ако желите да будете срећни, ухватите се за дугме кад видите оџачара, говорило се раније, а и Драган верује да ту има истине: „То буде нарочито ефикасно, ако је оџачар на свом послу. Можете и за више дугмића, биће већа срећа. А кад буде очишћен оџак њему је потребна капа за зиму, као што и мени треба. Па ево ја сад монтирам једну лепу капу и биће ми и оџак лепши“.