Стигао септембар, опет Јово наново – како се припремити за враћање у школу и на посао

Нова школска година, повратак са одмора, враћање на посао – све то везујемо за септембар. Како на све нас утиче овај шаблон?

– Ово јесте једна промена. Некако после лета, после одмора, враћа се све у рутину, свакодневицу. Неки људи то подносе лакше, неки теже, неки људи то уопште не проблематизују и некако само се прешалтају и пређу, а некима треба период адаптације.

Оно што ја генерално саветујем то је полако, корак по корак, не мора све да се уради првог дана. Сигурна сам да људе који су се вратили са годишњег одмора чека више посла – не мора све то да се уради у једном дану. Дајте себи прилику да уђете у нормалан ритам и не будите превише захтевни према себи.

Које припреме су најбоље за нови почетак?

– Само здрава глава и само свест о томе да је то једна фаза у целокупном животном току. Наш живот се састоји из тих променљивих периода, већег ангажмана, мањег ангажмана, одмора, релаксације и некако себи треба то на тај начин и објаснити и немати претерана очекивања и бити реалан у томе шта је могуће у том тренутку.

Колико је изазовно за основце, средњошколце?

– За децу је то једно велико узбуђење. Ја сам данас у паркићу чула децу која су очигледно пошла у први разред како размењују питања – „Како је било у школи?”, „Ми идемо по подне” – они се томе радују. Дружење и радост сазнавања је нешто што смо помало заборавили у бројним обавезама и свему.

Она категорија коју не треба заборавити то су тинејџери који крећу у први разред средње школе и гимназије. То је врло осетљив период живота и захтеви су прилично велики, тако да им треба охрабрење. Треба их мотивисати да је то један узбудљив период који им следи и са којим ће некако научити да се носе на добар начин.

Како треба разговарати са децом, како им олакшати нови ритам, како их припремити?

– Увек треба држати отворен канал комуникације, то је најзначајније. Заинтересовати се за дечје искуство, како су они то доживели, шта они мисле о томе, како им се чини, шта им се свиђа, шта не. Бити отворен без претерано много захтева и намета. Школа је сама по себи захтевна и тражи један озбиљан ангажман. У том смислу децу треба припремити да то није само лепо и пријатно већ да може бити и фрустрирајуће, али да је то део читавог процеса. Треба показати пуно разумевање за њих и њихове потребе.

Како уводити нове обавезе?

– Треба пратити дечја интересовања, то је најважније, да се не оптерете. Мислим да смо у данашње време мало претерали са ваннаставним активностима. У жељи да омогућимо што више, ми смо их заробили. Треба изаћи у сусрет – постоје неке неопходне ствари као што су страни језици и спорт, али не као намет него као уживање и као додатна активност која пружа задовољство.