Срећковићи - брачни пар који вози трамвај

Живот је пун догађаја, изненађења па и преокрета. Прича се, има ту и неке судбине. У овом случају, ђачка љубав је Катарину и Срђана везала за цео живот. Срећковићи су се упознали у средњој школи, венчали се, а сада су возачи трамваја у ГСП-у.

"Он је први почео да вози трамвај, а касније сам пошто ми се то свидело почела и ја. Чини ми се да сам прво пожелела да возим трамвај, а не кола. Б категорију сам полагала само због трамваја", рекла је Катарина Срећковић.

А није лако, морате признати, у овим брзим времена живети породичан живот и још као брачни пар радити заједно на послу. Њихов дан почиње овде, уз прву јутарњу заједничку кафу. Треба ускладити не само приватне и породичне обавезе, већ и трмвајске линије.

"Некад смо на истој линији, нека се деси да смо на одвојеним линијама, па се сретнемо негде уз пут, зависи од линије.Махнемо једно другом, пошаљемо пољубац", истичу Срећковићи,

И како ствари стоје, код Срећковића свако зна своје и обавезе оне друге половине, а нашли су и фирму која то поштује и излази у сусрет. Кроз живот возе баш као и на трамвајским шинама. Он спорије, она жустрије и увек заједно стижу на почетну станицу.

"Код куће се испричамо, а на послу смо колеге и шта год да треба ту смо. Он ради дуже од мене, мени увек требају савети, помоћ, подршка", истакла је Катарина.

"Она је стрпљива, доста добро зна енеглески, кад не могу да се споразумем са неким путником странцем, ја њу позовем и то је добро дошла помоћ", наводи Срећковић.

А да све добро функционише, показује и то што њихови синови иду у техничку школу ГСП-а. Кренули су истим стопама, а да ли ће и шинама? Желимо им да нађу девојке у фирми у којој буду радили.