Аустралијски суд пресудио у случају у коме се расправљало „шта је жена“

Савезни суд је утврдио да, иако Роксан Тикл није била директно дискриминисана, она је била жртва индиректне дискриминације – што се односи на то да нека одлука осујећује особу са одређеним атрибутима – и наложио је апликацији да јој плати 10.000 аустралијских долара (6.700 америчких долара) и судске трошкове спора.

То је кључна пресуда када је у питању родни идентитет, а у самом срцу случаја било је питање о коме се све више расправља: шта је жена?

Тикл је 2021. године преузео апликацију Giggle for Girls која се рекламира као уточиште на мрежи где жене могу да поделе своја искуства у безбедном окружењу у коме није дозвољен приступ мушкарцима.

Како би добио право да преузме апликацију, Тикл је морао да постави селфи како би доказао да је жена, о чему процену доноси софтвер за препознавање пола. Међутим, седам месеци касније – након што се успешно придружио платформи – чланство му је опозвано.

Као неко ко се идентификује као жена, Тикл је тврдио да има законско право да користи услуге намењене женама и да је дискриминисан на основу свог родног идентитета.

Тужио је платформу друштвених медија, као и њену извршну директорку, Сал Гровер, и тражио одштету у износу од 200.000 аустралијских долара, тврдећи да је Гроверино „упорно инсистирање на полу“ код њега изазвало „сталну анксиозност и повремену појаву самоубилачких мисли“.

„Гроверине јавне изјаве о мени и овом случају биле су узнемирујуће, деморалишуће, срамотне, исцрпљујуће и штетне. То је навело многе да о мени објављују коментаре пуне мржње на мрежи и индиректно подстичу друге да учине исто“, рекао је Тикл током сведочења на суду.

Правни тим који је заступао оптужену током целог случаја je тврдио да је пол биолошки концепт. Они су признали да је Тикл био дискриминисан – али на основу пола, а не родног идентитета. Додали су и да је одбијање да се Тиклу дозволи да користи апликацију представљало закониту полну дискриминацију. Апликација је дизајнирана да искључи мушкарце, а пошто је по Гроверовој Тикл мушког пола – сматра да је ускраћивање приступа апликацији било законито.

Али судија Роберт Бромвич је у својој одлуци у петак рекао да је судска пракса доследно утврдила да је пол „променљив и не нужно бинаран“, на крају одбацивши аргументе тужене стране.

Тикл је после изрицања пресуде навео да је ово доказ да су све жене заштићене од дискриминације и да се нада да ће случај бити „лековит за све транс и родно различите људе".

„Нажалост, добили смо пресуду коју смо очекивали. Борба за права жена се наставља“, написала је Гроверова у објави на друштвеној мрежи Икс (раније Твитер), коментаришући пресуду.

Ово је први случај о коме се изјашњавао савезни суд Аустралије по питању дискриминације на основу родног идентитета. Питање инклузије трансродних особа наспрам права заснованих на полу – једној од најжучнијих идеолошких дебата тренутно у друштву – први пут је добило судски епилог.

„Сви су ме третирали као жену“

Тикл је рођен као мушкарац, али је променио пол и од 2017. године живи као жена. Сведочећи пред судом, рекао је да су га до овог случаја сви третирали као жену.

Али Сал Гровер, која је покренула апликацију Giggle for Girls верује да ниједно људско биће не може да промени пол – што је стуб родно критичке идеологије.

Када је Тиклова адвокатица Џорџина Костело унакрсно испитивала Гроверову, на питање:

„Да ли чак и у случају када особа која је по рођењу мушког пола и која је одлучила да се оперише, пије хормонску терапију, отараси се длака, подвргне пластичној операцији лица, пусти косу, шминка се, носи женску одећу, описује себе као жену, представља се као жена, користи женске свлачионице, мења извод из матичне књиге рођених – не прихватате да је то жена?“

„Не“, одговорила је Гроверова.

Такође је рекла да би одбила да Тикла ословљава са „госпођо“ и да је „Тикл биолошки мушкарац“.

Иначе Сал Гровер је себе прогласила за ТЕРФ – акроним који значи „трансексклузивна радикална феминисткиња“. Сматра се да су ставови ТЕРФ-а о родном идентитету непријатељски према транс особама.

„Одводи ме на савезни суд мушкарац који тврди да је жена јер жели да користи простор само за жене који сам створила“, написала је у објави на мрежи Икс.

„Не постоји жена на свету која би морала да ме води на суд да би добила право да користи апликацију. За постојање овог случаја потребан је мушкарац.”

Каже да је креирала своју апликацију Giggle for Girls 2020. године пошто су је мушкарци стално злостављали на друштвеним мрежама док је радила у Холивуду као сценариста.

„Желела сам да створим безбедан простор само за жене“, каже Гроверова.

„Правна је фикција да је Тикл жена. Његов родни лист је промењен са мушког на женско, али он је биолошки мушкарац и увек ће бити.”

„Заузимамо став за безбедност свих женских простора, али и за основну реалност и истину, коју закон треба да одражава.“

Гроверова је раније рекла да ће се жалити на одлуку суда и да ће се борити све до Врховног суда Аустралије.

Правни преседан

Исход овог случаја могао би да постави правни преседан за решавање сукоба између права на родни идентитет и права заснованих на полу у другим земљама.

За разумевање овога кључна је Конвенција о укидању дискриминације жена (CEDAV). Ово је међународни уговор који су УН усвојиле 1979. године – заправо међународна повеља о правима жена.

Гиглова одбрана је тврдила да ратификација CEDAV-а обавезује државу да штити права жена, укључујући и просторе једног пола.

Дакле, данашња пресуда у корист Тикла биће значајна за свих 189 земаља у којима је CEDAV ратификован – од Бразила преко Индије до Јужне Африке.

Када је реч о тумачењу међународних уговора, национални судови често гледају како су то урадиле друге земље. Аустралијско тумачење закона у случају који је добио огромну медијску пажњу вероватно ће имати глобалне последице.

Ако временом све већи број судова пресуди у корист тврдњи о родном идентитету – већа је вероватноћа да ће и друге земље следити тај пример.