Из минуса у плус – кад се диплома економисте нађе једном вулканизеру

Од оне познате реченице: „Ради шта волиш“, понекад не остане много тога. Живот понекад натера појединице да воле и поштују онај посао који им доноси зараду и обезбеђује егзистенцију, а не онај за који су стекли диплому. За све оне који се двоуме између питања разума и срца и нису сигурни чиме би требало да се баве, прича о вулканизеру Александру можда нуди одговор.

Занат је злата вредан. И даље. Зна то и дипломирани економиста, који је и сјајан вулканизер и још много тога зна о колима. Александра Маринковића нисмо затекли како седи за стакленим столом у канцеларији неке велике фирме. Тамо, како каже, и не би био срећан. У својој радњи јесте.

Прекинули смо га док је варио фелну. Шест месеци после дипломирања на Екомонском факултету, одлучио је да ће од овако зарађивати за живот.

„Мој деда се бавио са тим, он је у Раковици код цркве, угледао сам се на њега и тако сам кренуо... Било је јако тешко док се реновирао локал, док сам набавио машине, стекао муштерије и поверење", прича Александар.

Не каже се за џабе – сваки почетак је тежак. Радио је два посла, спавао мало да би могао да отворио радионицу.

Локал је био у лошем стању, ни струје није било. Од првог зарађеног новца купио је алат и машине.

Потом, реновирао је локал. Занат је учио код деде. Помогла му је породица. Сада има и машине и простор и сталне муштерије. А и комшије су засукале рукаве када је постављао кровну металну конструкцију јер му је стара церада пропала. Признаје – деловало је тешко, али, диплома коју је имао, помогла му је да направи економску рачуницу и из минуса стигне у плус.

„Економија утиче на цео живот, битна је, али ипак од овога се боље живи него од економије. То сам схватио у међувремену док сам студирао, гледао сам да нешто приватно кренем и онда се ова опција вулканизера отворила", наставио је саговорник РТС-а.

Да би научио да вари, морао је да плати обуку. Тешко је налазио раднике. Каже, нико неће да се прља, иако се добро заради. Зато са њим сада раде рођаци.

„Много више посла овде има, ипак треба да се ради, данас је идеал да се што мање ради, више заради, тако да се неко можда не би пронашао. Мора да се воли, ако хоћеш да будеш мајстор, мораш да волиш да поправљаш ствари, не можеш тек тако да дођеш и бавиш се тим", рекао је.

После пет година, и даље се усавршава. Није сваки ауто исти, па ни решење за квар.

Временом је научио још по нешто. Полира фарове, пуни климе, исправља и вари фелне. Детињство је провео на Звездари, а сада живи на Вождовцу са породицом где му је и радионица. Ту је од осам до 19 сати.

Недељом не ради, а колико посла има, могао би. Ускоро ће и новембар, мењаће се летње гуме. Биће посла за овог вулканизера са факултетском дипломом.