Пауза од само пет секунди помоћи ће да се смири свађа међу партнерима

Према недавно објављеном истраживању, парови који се свађају требало би да направе паузу од пет секунди како би спречили да дођу до тачке кључања. Само пет секунди је једнако ефикасно као 10 или 15 у управљању сукобима на нижем нивоу и спречавању ескалације.

Прављење паузе током свађе може деловати као противпожарни аларм који спречава ескалацију сукоба, ублажава несугласице и може да уштеди потребу за посету саветовалишту за парове.

Психолози са шкотског Универзитета Сент Ендруз спровели су експерименте са 81 паром и објавили своје налазе у часопису Нејчер.

Само пет секунди било је једнако ефикасно као дуже присилне паузе, према Ани Меккари докторанткињи на универзитетској школи психологије и неурологије.

„Звучи очигледно, али ово је први пут да је неко експериментално показао смањење агресије након присилних пауза. Присиљавање парова на паузу од пет секунди било је једнако ефикасно као и пауза од 10 или 15 секунди, што показује да чак и најкраћа пауза може помоћи у смиривању свађе“, наводи Меккаријева, која је водила експерименте са својим супервизорима др Робертом Мејом и проф. Дејвидом Доналдсоном.

„Ово је једноставан, бесплатан и ефикасан трик за смањење негативних емоција током свађа. Јефтинија је од терапије за парове и лако се може интегрисати у свакодневне интеракције."

Да би се измерио утицај принудног прекида, студија је изазивала сукоб укључивањем парова у такмичарску игру у којој су могли да се извичу на партнера интензитетом који сами одаберу. Парови су учествовали у 30 рунди игре, са паузама у различитим интервалима.

Напредна вештачка интелигенција и машинско учење су коришћени за анализу емоционалних одговора, који су снимљени камером са уграђеним звуком.

Меккаријева и њене колеге су открили да парови показују тенденцију да узвраћају једни другима интенизтетом по степену агресије, чак и на високим нивоима. Међутим, увођење кратке паузе пореметило је овај образац одмазде, што је довело до ниже укупне агресије.

Стратегија, међутим, има своје границе и намењена је управљању конфликтима нижег нивоа, спречавајући њихову ескалацију у озбиљније борбе изазване негативним емоционалним узбуђењем и лошом способношћу регулације емоција.

„Овај приступ се не примењује на сценарије насиља у породици“, наглашава Меккаријева. „Овде се ради о управљању уобичајеним, свакодневним свађама које парови имају, а које могу да ескалирају.“