Читај ми!

Злоупотреба права потрошача: Купиш скупу хаљину, обучеш на пријем – сутра вратиш и тражиш повраћај новца

У анкети спроведеној 2023. године 30 одсто купаца је признало да је купило неки одевни предмет за посебну прилику, носили га са етикетом и онда вратили продавцу и тражили повраћај новца. Овај вид потрошачке праксе, односно преваре, посебно је популаран у летњим месецима.

Злоупотреба права потрошача: Купиш скупу хаљину, обучеш на пријем – сутра вратиш и тражиш повраћај новца Злоупотреба права потрошача: Купиш скупу хаљину, обучеш на пријем – сутра вратиш и тражиш повраћај новца

Према подацима софтверске компаније „Опторо“, која управља евиденцијом о поврату робе у малопродаји, током лета број купаца који купују скупу ствар, носе је са етикетом, а затим враћају и траже повраћај новца, драматично расте.

„Током летње сезоне и сезоне крстарења, од јула до септембра, видимо да су гардероба и укупне стопе поврата порасле два до три пута, а само купаћи костими чине између пет и 15 одсто поврата“, наводи Амена Али, извршна директорка компаније „Опторо“. „Ово указује на веома танку линију између уобичајених поврата робе и преваре.“

Према подацима „Оптороа“, 40 одсто враћене гардеробе чине купци од 18 до 29 година.

Како се трговци боре са овим изазовом

Велики изазов за трговце представља шта да раде са одећом која је враћена.

„За сезонске артикле као што су одећа за крстарење и купаћи костими, брза, али темељна, инспекција стања одевног предмета и обнављање залиха су императив како би задржали што је могуће више вредности пре краја сезоне“, наводи Алијева. „Време је кључно у овој борби – у идеалном случају, превару треба препознати одмах, или још боље, пре него што се уопште и догоди.“

Алијева упозорава и да ако се одуговлачи са процесом враћања, ово кашњење доводи до значајног смањења вредности производа.
У изјави за Си-Ен-Би-Си, Амена Али наводи да када се одевни предмет врати у продавницу или магацин, вредност и стање производа одређује шта ће се са њим даље дешавати.

„Купаћи костим од 10 долара враћен у лошем стању вероватно није вредан трошкова чишћења и поправке и сигурно је боље одмах га послати на рециклажу“, објашњава Алијева. „Императив је да комади који су очигледно ношени и враћени непажњом не дођу до следећег купца – заштита угледа бренда и лојалност купаца је најважнија.”

Скот Кејс, извршни директор Центра за одрживост малопродаје у Националној малопродајној федерацији САД, наводи да гардероба може повећати трошкове и отпад за трговце ако се производ више не може препродати. Дакле, трговци на мало предузимају мере.

„Неки трговци се баве овим проблемом тако што смањују количину времена за коју потрошачи морају да врате робу, елиминишући бесплатно враћање или захтевајући од потрошача да врате артикле у продавници где запослени може да га прегледа пре него што потрошач добије повраћај новца“, наводи Кејс.

Компаније као што су Best Buy, Gap и American Eagle Outfitters користе „Опторов“ софтвер вештачке интелигенције за брзо управљање повраћајем робе, идентификују преваре и брзо обнављају залихе производа на полицама продавница како би избегли попусте.

„Време је буквално новац“, истиче Алијева. „Што брже можете да окренете производ, мања је вероватноћа да ћете морати да му снизите цену. Поседовање паметног система залиха може повратити трошкове и максимизирати профитабилност.

Како трговцима може да помогне вештачка интелигенција

Стивен Ламар, извршни директор Америчког удружења за одећу и обућу, рекао је за Си-Ен-Би-Си да је повраћај робе постао кључни фокус за трговце и брендове, посебно у ери е-трговине.

„Технологија ланца снабдевања, коју покреће вештачка интелигенција, све се више примењује како би потрошачи могли да пронађу и уживају у моди коју желе по правој цени, правом квалитету и у право време“, наводи Ламар. „Док компаније граде и интегришу програме поврата за поправку и препродају половних предмета, враћање преузима нову улогу, подстичући ново кружно тржиште.“

Шта се дешава са враћеном робом

Према анализ „Оптороа“, 30 одсто трошкова повезаних са повратом робе чини превоз. За смањење ових трошкова користе се стратегије као што су локације за испоруку трећих страна и враћање без кутија и етикета.

Подаци такође показују да отприлике 95 одсто робе која не може да се врати у продају иде у секундарни канал. Пет одсто производа одлази на депонију или за донације.

Највећи број враћених производа, према подацима „Оптороа“ спада у три категорије: производи за домаћинтво, мушка обућа и женска одећа.

Стопе повраћаја варирају и у категорији и по бренду или продавцу. Неки клијенти виде стопе поврата и до 40%. Одећа предњачи у категорији поврата са стопом од 25%, затим следе торбе, додаци и ципеле са 18%, разни додаци са 13% и потрошачка електроника са 12%.

Просечна вредност враћеног артикла према подацима из анкете „Оптороа“ је 85 долара. Највиша вредност ставке пријављене као враћене била је 200 долара.

субота, 28. децембар 2024.
0° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње