Њено височанство шпаргла – храна, лек и афродизијак

„Почео од саксије на тераси, а данас у Банату зарађује и до 20.000 евра годишње“, „Са хектара шпаргле убере се 20.000 евра“ – ово су само неки од наслова који стварају бајковиту слику живота од шпаргле. Има ту добре зараде истиче произвођач Драгомир Ивановић, ипак, реч је о сасвим другим сновима.

Добро дошли у рајски врт капетана поетске пловидбе. Све је почело пре петнаест година, када се из престонице преселио у Банатски Брестовац како би за себе и шпарглу пронашао „веће игралиште“. Игру је оплеменио знањем, а производњу шпаргле учинио економски одрживом и атрактивном.

„Кад људи хоће да посаде 20, 30 садница за своје домаћинство, ја им продам и кажем да саде као парадајз. Кад хоће да посаде 1.000 или 2.000 за мало пољопривредно газдинство, ја их питам: Коме ћеш ти то да продаш и који ти је праг рентабилности?" То људе богами изненади. У бизнис се не улази без плана. За хектар сам радио по захтеву Холанђана који су врло заитересовани да раде шпарглу и откупљују је у Србији јер су трошкови њихове производње неупоредиво већи“, каже Драгомир Ивановић.

Шпаргла је хрскава са укусом који подсећа на млади грашак. Живи 20 година, а јестиви изданци беру се после треће. Кроз своје биљно царство Драгомир је подигао две авеније: једну је посветио њеном величанству шпаргли, а другу смокви.

„Србија увози за 10 милиона евра сувих смокава годишње – 73 одсто из Турске и других дестинација. При томе тренутно је килограм смокве 900 динара. Морнари су ми је узимали за прекоокеанску пловидбу, јако је добра као и шпаргла пробиотик и пребиотик. Добра је за дијабетичаре, има пуно магнезијума цинка и разних других микроелемената и при том је лако сварљива“, наводи Ивановић.

А зашто је шпаргла и храна и лек и афродизијак објаснио је Драгомир у својој књизи – Кувар шпаргле.

„Шпаргла је толико потенцијално добра храна за комбинацију са малтене свим осталим јелима – месима, рибама, плодовима мора, сиревима, јајима, тестенинама, чак сам нашао рецепт за сладолед од шпаргле. Можда вам није познато да је Никола Тесла био фанатично посвећен оном што уноси у своје тело, тако да је он сваки залогај контролисао и јео је само најздравије намирнице“, истиче Ивановић.

Сазнаћете и зашто је цело село поред Париза производило шпарглу за Луја Четрнаестог. Данас је светски извоз шпаргле вредан милијарду и по долара. А највећи купци су САД и Немачка.