Манастир Стањевићи – вековни трон митрополита и духовни светионик на Ловћену

Према предању овај светионика српске духовност основао је у првој половини XIV века, угледни племић Никола Стањевић чија биста и краси улазак у манастир.

Након турских упада у Цетиње 1714. године, владика Данило прелази у манастир Стањевићи где гради храм посвећен Светој Тројици, а некадашњи дворац Црнојевића обновља и претвора у манастирски конак. Поправке и доградњу манастирског комплекса обавља и митрополит Сава Петровић.

„Од почетка 18. века, па до тридесетих година 19. века овде су у континуитету један за другим боравили митрополити из куће Петровића“, наводи монах манастира Стањевићи, др Павле Кондић.

У манастиру Стањевићи 1780. године отвара се и свештеничка школа коју је похађао и Свети Петар Цетињски.

„Седам векова историје нашег манастира, то је дуга повијест, као и за сваки наш манастир и цркву, са успонима, са падовима, са временом процвата, са временом страдања и разарања. Тако да је био и гомила камења од 1869. када је у једном локалном устанку овде разорен, не манастир, него погранична аустријска тврђава у шта је манастир био претворен 1839. године, као и манастр Подмајине. Силом на срамоту га је Аустрија узела себи, уценивши тада младога Петра Другог Петровића Његоша да им то прода“, објашњава Кондић.

Савремена обнова манастира отпочела 1994. године благословом владике Амфилохија и именовањем јеромонаха Димитрија Благојевића који је десет година водио обнову манастира, све до преране смрти, 2004. године. Његов рад наставио је јеромонах Јефрем Дабановић, садашњи игуман.

„Те године када смо ја и отац Димитрије дошли и пришли овој светињи на Тројичин дан осетили смо љепоту и снагу историје овога мјеста. Желио сам да буде обновљена на висини онога што је припадало Стањевићу кроз историју. Имао сам искуства и са другим манастира који су се обнављали и никада нисам ставио акценат да на том нивоу се обнови један манастир као што су у Стањевићи, јер њима и припада јер је ово епископско место где су се епископ устоловали, па из тог разлога смо вратили стари сјај, чак и уљепшали ову светињу као никада раније“, каже игуман манастира Стањевићи, отац Јефрем.

Игуман Јефрем, осим духовне обнове, даноноћно је уз раднике радио све грађевинске послове.

„Ја сам, како да кажем, био сам на челу колоне. Више сам тада окретао мешалицу, сада окрећем бројаницу, пошто је манастир обновљен. Али, заиста, од армирања, до шаловања, до зидања, до свих тих операција које грађевина подразумева, на свакој позицији сам био. И неки мој, вероватно, од Бога дат елан и та енергија је покретала је људе“, истиче отац Јефрем.

После сваке недељне Литургије у Манастиру Стањевићи верујући уз разговор остају на Агапе трпези љубави. Током лета литургија се служи и у пештерној цркви посвећеној Ефеским младићима где су честа и крштења.

„Ја сам овде била у хору и задњих пет година, ту једно што сам се одселила за Панчеву, била сам сваког викенд овде, сваке недеље и била ми је жеља да се ту венчам. Међутим, пошто смо имали много гостију из иностранства, венчање је било у цркви у Панчеву, а онда смо одлучили да крштење Јаковово буде у Стањевићима, јер је то мој други дом“, каже Андријана Тошић.

Овде у манастиру Стањевић с погледом на Ловћен, владика Петар Петровић Његош написао је Лучу Микрокозму.

У самом манастиру однедавно је и спомен соба посвећена владики Амфилохију. Отворена је и библиотека са преко 20.000 књига које је владика завештао манастиру.

„Не долазим само по духовну поуку, иако ми је отац Јефрем јако драгоцен по том питању, али долазим и због библиотеке која је овде завештана од блажено почившег митрополита. Овде пишем и своју докторску дисертацију коју смо негде он и ја у његово време још искристалисали и одлучили смо за такав корак. Тема је црквена историја Зете у средњем веку, сакрална историја Зете од 5. до 15. века“, наводи историчарка Светлана Самарџија.

Овде у манастиру Стањевић с погледом море и испод Ловћена владика Петар Петровић Његош написао је Лучу Микрокозму Овде тихује и отац Симеон, архитекта у пензији који се замонашио у 85 години.

„Мирис из Дечана постоји у манастиру Стањевићу и то је оно што је мене привукло у Манастир у Стањевићу. Манастир Стањевић у крајњој линији за мене, то је зов мојих предака“, каже монах, отац Симеон.

Братство манастира Стањевић сваког 6. маја одржава богослужење у обновљеној Цркви Светог Ђорђа на оближном брду Ђурђевац где су и остатаци истоимене тврђаве коју је подигао војвода Ђурђе Ђурашковић Црнојевић.