Да ли је љубомора доказ љубави или љубав која мори и кињи

На почетку љубавне бајке сви се надају срећном крају и оном чувеном живели су дуго и срећно. Ипак, живот уме понекад и да изненади. Осим психичких и социјалних последица, љубомора наноси велику штету и физичком здрављу, о чему сведочи и чињеница да је овај разорни осећај још пре више од две деценије сврстан на листу болести СЗО.

Психотерапеуткиња Маријана Мартић Пантић наглашава да пре свега важно направити разлику између љубоморе, посесивности и зависти.

„Ако постоји љубав, онда постоји и љубомора. Ако постоји посесивност, оно што је у нашем друштву познато као патолошка љубомора, ту нема љубави. Љубав, ако постоји, значи постоји жеља да будемо са тим нашим партнером, да будемо сигурни у тај однос, да смо повезани, да имамо слободу, да се развијамо слободно и да утичемо позитивно једно на друго“, објашњава гошћа Јутарњег програма.

Понекад се појави сумња да постоји неко трећи и љубомора може бити оправдана, али може бити и ирационална – нема тог трећег, а особа и даље верује да тај трећи постоји, додаје Мартић Пантић.

Детективске агенције и полиграфско тестирање

Има и оних који уколико постоји сумња да постоји неко трећи помоћ траже у детективској агенцији. Како наводи Никола Новак, директор једне такве агенције, статистике показују да њихвоу помоћ подједнако траже и мушкарци и жене.

„Најмање нам долазе млади људи. Углавном, у 80 одсто случајева то су људи у неким средњим годинама, када је, што се каже, та криза средњих година. То нам је највећи део клијената“, наводи Новак.

Људи долазе из различитих разлога. На пример, наводи Новак, уколико неко много ради, службено путује, жели да провери да ли има разлога за бригу, мада има и оних који једноставно желе да контролишу сваки корак партнера.

Појава љубоморе у средњим годинама углавном значи да је већ постојао неки потенцијал за љубомору, напомиње психотерапеуткиња.

„Ако је неко љубоморан, он је то и раније негде испољавао. Али зашто баш у тим средњим кризним годинама више него неким ранијим и како године одмичу све више, разлог је што нам слабе способности. Мање верујемо у себе, постајемо несигурни, мање смо лепи, мање смо продуктивни. Потенција код мушкараца, рецимо, слаби. Па и то може бити разлог зашто он помисли да жена има љубавника. Мада нема разлике што се тиче љубоморе, и мушкарци и жене су љубоморни“, додаје Маријана Мартић Пантић.

Патолошка љубомора и алкохолизам

Патолошка љубомора је најчешћа компликација у склопу алкохолизма, истиче психотерапеуткиња.

„Значи, није он љубоморан па је због тога пио, мада има и тога, али патолошка љубомора алкохоличара се везује за последицу алкохолизма.“

Никола Новак додаје да се у својој дугогодишњој пракси више пута сусрео са случајевима екстремне патолошке љубоморе које су имали и фаталне последице.

„Имали смо једну ситуацију, звао нас је муж да тестира жену. Он је био у затвору пар година, па је сумњао да је она нешто радила док он није био ту. И отишао сам тамо и видео сам прво жену са четворо деце која има проблема са бубрезима, на дијализама је. Видио сам једну измучену жену, која је била полудух, полужена. И видео сам једног лудака поред ње“, сећа се Новак.

Жена је потпуно прошла полиграфско тестирање, али је муж и даље био убеђен да ту нешто има. Новак додаје да је схватио да пред собом има психички нестабилну особу. Покушао је на све начине да га смири, али он је очигледно одглумио да му верује.

После месец-два телефонирао му је неким другим поводом, али се јавио осамнаестогодишњи син који му је саопштио да је отац убио мајку, а када га је опколила полиција, извршио је самоубиство. Малолетну браћу и сестре је одвела социјална служба, а он је остао сам.

Управо су то случајеви оних наслова које често видимо у медијима како је неко убио супругу па себе, напомиње психотерапеуткиња.

„То су дубоко несигурне личности које можда имају неку историју злостављања, запостављања, који имају фрагилан идентитет, који сумњају у своју вредност и њима је потребан посед, зато говоримо о посесивности, да поседује ту особу која је партнер, брачни партнер, јер само уз њу он има некако своју сврху“, објашњава Мартић Пантићева.

Шта се све очекује од детектива

Никола Новак наводи да људи долазе у детективску агенцију из више разлога. Неко сумња па жели да провери, неко сумња у одређену особу, па жели да докаже. Има и оних који знају већину ствари, само желе да провере неке детаље. Неки желе доказ, неки верују на реч детектива, а неки желе да дођу на лице места и увере се сами.

Додаје да има и људи који кад год нађу нову партнерку, шаљу је у детективску агенцију на полиграф да провере да ли је истина све што су испрале о својој прошлости, колико су имале партнера, шта су радиле и слично.

„Има људи исто који се јављају за праћење периодично, с времена на време проверавају, па праве паузе између, па да наставимо да видимо да ли има“, каже Новак.

Љубомора једнако љубав

Маријана Мартић Пантић наглашава да је проблем и то што осумњичени партнери добровољно пристају на полиграфско тестирање.

„Ако вам неко скрене пажњу да треба да идете на полиграф, да прођете неке силне провере, значи то је унапред пристанак да живот проводимо са љубоморном особом. То прво говори о тој особи, да је она несигурна и да она доживљава, односно високо идентификује љубомору са љубављу. Ако ме воли, он је љубоморан“, наводи психотерапеуткиња.

Патолошки љубоморне особе су изузетно манипулативне, контролишуће и то исцрпљује жртву која до бесвести може да пориче да није ништа урадила, али узалуд.

„За патолошки љубоморну особу једини излаз је да стекне увид. Она никад нема увид да је то што она чини и ради патологија и да наноси штету. Дубоко верује у то све што ради и ако дође до психолога, то је већ неки напредак. Ту мора главом без обзира да се спасава овај други. Зато што тај други је дубоко психолошки начет, он је исцрпљен, он нема пријатеље, сужена му је слобода, он више не верује ни у оно што сам прича. Толико је изманипулисан и исцрпљен. Сама реч љубо-мора, љубав која мори, љубав која оптерећује, која кињи, која исцрпљује“, истиче Маријана Мартић Пантић на крају гостовања у Јутарњем програму.