Јелена Ђоковић о родитељству: Деловање из страха је рецепт за велики промашај

У специфичним условима, под утицајем бремена славе коју породица Новака Ђоковића, као најбољег тенисера света има, васпитавање деце свакако је тежак задатак. „Ми живимо у врло стресним околностима, од, да кажем, друштва које није нимало наклоњено породици, породичним вредностима, већ сви јуре за неким материјалним циљевима, па самим тим се запостављају те вредности породице, мир, слога, склад, безбедност...”, рекла је у Београдској хроници Јелена Ђоковић.

Јелена сматра да сваки родитељ жели да учини најбоље што може за своје дете, али да је право питање то – да ли се на најбољи начин томе приступа: „Ја као родитељ стално промишљам да ли чиним добре ствари за моју децу. И не мислим да је мени лакше или теже у односу на друге".

Каже и да је важно питање тога – шта смо научили док смо одрастали, и то колико нас је живот миловао и мазио, или кажњаво и био суров.

„Деца која су одрасла у породици где је вика и, да кажем, телесно кажњавање основа, не знам да ли могу да као родитељи примене нешто другачије, а да не промишљају да ли је то за њих било корисно или штетно. Некада деца или одрасли људи у ствари, уопште се не враћају у своје детињство да промисле, да ли могу бити бољи, већ из поштовања према својим родитељима, кажу – Они су мене тако васпитавали, тако је најбоље и ја сам сад добро, јер између осталог – родитељ понавља”, истакла је Јелена Ђоковић.

Каже да често уме да понови да су „сви родитељи у истом сосу“ и да сви, када се дете роди, имају сличне бриге и страхове о спавању, алергијама, исхрани… Честа су и поређења са другом децом.

„Хоћу да кажем да, колико страхова може један родитељ да прикупи, из тих страхова може погрешно делује, да се погрешно понаша, и да дете у ствари не посматра као своје дете, већ као збир неких других статистичких података и онда, да кажем, са страхом да васпитава дете, Мислим да је то рецепт за један велики промашај, као родитеља”, изјавила је гошћа Београдске хронике.

Излазак из „круга погрешног васпитавања"

Јелена је активна у организовању радионица родитељства и конференција са том тематиком.

„Нама јесте за циљ да родитељ не мисли да је једини начин и једино решење ударити, казнити, викати, јер ми често не умемо да изађемо из тог циклуса, ако смо ми одрастали у породици у којој су такве технике биле примењиване”, каже Јелена.

Регионална конференција Родитељске перспективе: Осећања и јасне границе, ће се одржати у МТС Дворани 10. маја.

Програм се одвија у два одвојена простора. Један се бави децом узраста до шест година, а други програм покрива тему старије деце и доба пубертета.

„Ми смо окупили 25 стручњака и направили смо такође и одвојене радионице за родитеље, дакле уколико желе неку тему дубински да обраде у радионици која ће трајати сат и по до два сата, на пример 50 људи ће бити у прилици да раде са стручњацима. Нама је јако битно да им пружимо подршку, свесни смо колико је и грешака и страхова, али најбоља намера је оно што нас све повезује, то је да волимо нашу децу и да им желимо им најбоље”, закључила је Јелена Ђоковић.