Силеџија у школи, већа плата у животу – закључак је петодеценијске студије

Супротно са увреженим мишљењем да силеџије у школи не догурају далеко у каснијем животу, нова студија стручњака са Института за друштвено и економско истраживање Универзитета у Есексу показала је да је заправо вероватније да ће бити задовољнији на послу и имати пожељније функције.

Истраживање је користило податке скоро 7.000 људи рођених 1970-их, а стричњаци су анализирали податке и мишљења школских наставника који су процењивали дечје друштвене и емотивне вештине када су имали 10 година, а онда упоредили са њиховим тренутним животним позицијама 2016. године када су имали 46.

„Открили смо да су она деца, за коју су наставници оценили да имају проблема са пажњом, односом са вршњацима и емотивном нестабилношћу, касније у животу зарађивала мање. Изненадило нас је, међутим, да смо открили снажну везу између агресивног понашања у школи и боље зараде током живота“, каже једна од ауторки студије, професорка Емилија дел Боно.

Сасвим је могуће да су учионице места конкуренције и да се деца помоћу агресије адаптирају да би победила.

„Такво понашање касније носе и на радно место где настављају да се агресивно надмећу за боље плаћене послове. Можда би требало да преиспитамо дисциплиновање у школама и каналишемо ову карактеристику код деце на позитивнији начин“, истакла је Дел Боно.

Напомиње и да би у званичним круговима требало препознати важност друштвено-емотивних вештина и донети мере како би се такво понашање промовисало.

„Наше анализе показују да би морали да више подржимо оне који се муче са пажњом и градивом или са пријатељима и емоцијама – како бисмо спречили дугорочан негативни утицај на њих током живота“, истакла је ауторка студије.

Заједно са својим колегама Беном Етериџом и Полом Гарсијом, Дел Боно је користили наставничке одговоре на више од 60 питања везаних за понашање сваког детета.

Што су наставници више примећивали проблеме у понашању – попут агресивне нарави, силеџијства или задиркивања друге деце – то су биле веће шансе да та деца 2016. године буду на бољим позицијама и више зарађују.

Са друге стране, она деца са слабијом пажњом, која су имала проблем са завршавањем задатака, емотивним проблемима и коју су наставници описали као „забринуту“, „анксиозну“ или „узврпољену“ – касније током живота су зарађивала мање од својих вршњака.

Даље анализе су показале да до 16. године „проблематична“ деца су била друштвенија и да су имала веће шансе да почну да пуше и заврше у затвору у неком тренутку.

Дел Боно такође истиче и да су се очекивања о дечјем понашању променила од 80-их година, као и да су многи учесници студије одустали или нису дочекали њен крај, што је увек фактор са оваквим типом дуготрајног истраживања.

„Губимо више оних са вишим степеном проблематичног понашања“, додала је она.

Нова студија наслања се на претходна истраживања економиста, попут Николаса Папаџорџа, која су утврдила да понашање повезано са агресијом и хиперактивношћу води нижем степену образовања, али вишим зарадама.