Зелена пшеница, коштуњаво воће... Како да вам божићна и трпеза за Бадњи дан, буду извор здравља

Ближи се Бадњи дан, и на трпези ће се наћи млада пшеница, коштуњаво и суво воће и дрен, за који је у нашој традицији постоји веровање да доноси исцељење и плодност, и да ће онај ко га извуче из чеснице бити здрав целе године.

„Све намирнице које су на божићној трпези имају своју сврху. Зелена пшеница припада групацији супер-намирница, то су намирнице које имају изузено велику биолошку вредност. Оно што бих издвојио код зелене пшенице је то да има велику количину протеина, преко двадесет процената, огромну количину влакана, преко 40 одсто, и малу количину масти“, рекао је за Ритам врта проф. др Владимир Илић.

Зелена пшеница има обиље минерала и витамина, посебно витамина Ц, Б, А и Е групације.

„Најчешће се користи једна до две кашичице у облику праха који се додаје јелима или се користи у облику неких шејкова. Може да се блендира и мора да се стави у значајним количинама да би остварила тај свој позитивни здравствени ефекат“, објаснио је др Илић.

Додаје да се у народној медицини, поред плода дрена, који је посебно актуелан током божићних празника, користе и његов лист и семе.

„Дрен садржи огромну количину витамина Ц, а има и велику количину калијума који је као минерал задужен за баланс воде и течности у организму, смањује ниво артеријског крвног притиска, смањује ризик од остеопорозе, од шлога, превенција је за анемију, а ту је и цинк који је задужен за одржавање статуса нашег имуног система.

Обавезан део божићне трпезе је и суво и коштуничаво воће.

„Суво воће има велику количину угљених хидрата, посебно простих, воћног шећера, фруктозе, и велику количину калорија, од 250 до 300 калорија на сто грама. Не би требало да се користи у већој количини, што посебно важи за физички неактивне особе“, рекао је саговорник Ритма врта, и додао да постоји разлика када је реч о коштуњавим плодовима.

„Оно је богато примарном масти, то су генерално те добре масти, омега 3 и омега 6, јако су важне за наше когнитивне функције у смислу памћења и меморије, просуђивање... То су добре намирнице, али и са њима треба пазити јер стотинак грама ораха има преко 600 калорија“, појаснио је професор.

Објашњава да у зимским данима, током актуелних празничних дана, пада имунитет и повећава се ризик од различитих инфекција, и да с тим у вези, наведене намирнице, имају заштитну функцију.