Слободно се препустите носталгији, бићете мотивисанији и живот ће вам бити испуњен смислом

Носталгија је сложена емоција која је урођена људима и често је осећају људи свих узраста и различитих култура. У просеку, носталгични смо неколико пута недељно.

Новогодишњи празници често код многих изазвају додатну дозу носталгије, док се осврћу на оно што нам је претходна година донела, а шта није. Подсећање на заједничке тренутке са пријатељима, слушање омиљене музике или прегледавање старих фотографија су сјајни начини за шетњу кроз ходнике успомена.

Не само да је ова врста рефлексије уобичајена, већ може бити и добра за нас. Психолози откривају да носталгија, не само што је универзална, већ је повезана и са бољим менталним благостањем. Може послужити као важно психолошко богатство у садашњости, али и будућности.

„Уроните у носталгију, уроните у прошлост“, каже Тим Вајлдшут, професор психологије на Универзитету у Саутемптону, „да бисте се мотивисали, да бисте следили важне циљеве, да бисте живот испунили смислом, да бисте се осећали повезаним. А онда крените даље и препустите се да вас живот носи, до следеће прилике.”

Повезаност, самоконтинуитет и смисао

Носталгија није оно што је била – и то је добра ствар.

Историјски гледано, откако је Јоханес Хофер сковао тај термин у својој дисертацији из 1688. године, носталгија је клеветана као психијатријски поремећај од кога је патио неко ко је више волео да се изгуби у прошлости на рачун садашњости.

„То је чежња за прошлошћу које више нема“, наводи Вербон Чеунг, социјални психолог са Универзитета у Винчестеру. То је нешто „горко-слатко, али више слатко него горко.“

Људи су одувек осећали ту чежњу. Хомеров еп Одисеја отелотворује реч „носталгија“, која потиче од грчких речи за „повратак кући“ (ностос) и „бол“ (алгос).

Према археолошким записима из праисторијских цивилизација. носталгија можда чак и претходити нашој историји или чак и врсти. У студији која је објављена 2022. године научници су навели да су пре 300.000 до 500.000 година становници данашњег Израела чували и преправљали старе кремене алатке иако би их било лакше направити од нуле, што их је навело на закључак да су чувани као „објекти сећања” на претке прожети емоционалним значајем.

Током протеклих неколико деценија, истраживања су открила три главне функције носталгије: повећање друштвене кохезије, самоконтинуитет и смисао.

Истраживачи обично изазивају носталгију тражећи од учесника да размишљају и пишу о носталгичним успоменама или слушају носталгичну музику. У контролној групи, од учесника се тражи да размишљају о свакодневниим догађајима или слушају музику на коју су равнодушни.

Студије показују да носталгија може да допринесе да се људи осећају више друштвено повезанима.

Размишљајући о прошлим временима са вољенима, „то је начин да их зближимо, иако су можда физички удаљени или можда више нису са нама“, напомиње је професор Вајлдшут. Захваљујући носталгији, „можете се пренети у садашњост. И то чини да се осећате повезаним, чини да се осећате вољено.”

Подсећање јача наш осећај самоконтинуитета, јачајући наратив који причамо о нашим животима, што је важно за наше ментално благостање. Делимично то је и због тога што у носталгичним сећањима ми смо у средишту приче заједно са другим људима које волимо, напомиње социјални психолог.

На тај начин носталгија нам помаже да пронађемо више смисла у животу. Једна студија из 2019., на којој је Вајлдшут био коаутор, открила је да носталгија чини живот смисленијим због својих ефеката на друштвену повезаност и самоконтинуитет.

Занимљиво је да једноставно сећање на прошлост није довољно: у поређењу са размишљањем, размишљањем и размишљањем, носталгија је повезана са бољим менталним благостањем. Моћне психолошке предности носталгије произилазе из њене способности да нас повеже и са нашим вољенима и са нама самима.

„На неки начин, то је као да је носталгија предност коју носимо у себи“, додаје Чеунг. „Ми смо депоновали позитивна искуства из прошлости због којих се осећамо добро сами са собом.”

Можда је разлог зашто је у временима транзиције или изазова већа вероватноћа да ће се људи осећати носталгично, што може помоћи у регулисању наших емоција. На пример, студија из 2022. наводи да је писање о носталгичном догађају два минута недељно пружило ефикасан психолошки тампон током пандемије.

Укратко, носталгија нам може помоћи да се носимо у несигурним временима.

Планирање будућности захваљујући носталгији и уживање у садашњости

Мисли о срећнијим временима не само да нам помажу да се осећамо добро у овом тренутку, већ су и извор инспирације и мотивације за будућност.

Носталгија активира исти „ауто-пут сећања“ који нас враћа уназад у времену као пут који би „могао да се пројектује у будућност“, напомиње Чеунг.

Студије у којима је спровођено снимање мозга магнетном резонанцом показују да носталгија активира регионе мозга укључене у саморефлексију, аутобиографско памћење, регулацију емоција и поткрепљење. Конкретно, постоји повећана активност у хипокампусу, региону мозга важном и за сећање на прошлост и за замишљање будућности.

Подсећајући се наших прошлих успеха или способности да успоставимо везе са другима, носталгија нас може навести да тежимо важним циљевима и пријатељствима. На пример, један рад из 2021. године, на коме је Вајлдшут био коаутор, открио је да је већа вероватноћа да ће носталгичнији учесници затражити помоћ када им је потребна.

Знајући предности носталгије, можемо предвидети и изградити „већу банку позитивних сећања“ тако што ћемо свесно уживати у тим тренуцима док се дешавају, наводи Чеунг.

Студија из 2019. коју су спровели Чеунг и Вајлдшут установила је да су студенти универзитета који су имали пријатно искуство на последњој години студија чешће били носталгични четири до девет месеци касније. Ова носталгија је пак повезана са већим оптимизмом.

Садашњост нам тако поставља терен за будућу носталгију и благостање.

Зато, следећи пут када будете проводили квалитетно време са онима који су вам блиски и драги, „погледајте их још једном“, саветује професор Чеунг. „Загрлите их још једном.“