Најмагичније доба године може бити и време усамљености, љутње и стреса – како да се одупремо

Према америчком Националном удружењу за менталне болести, 66 одсто људи наводи да се током празника осећају усамљено, док 64 одсто оних са дијагнозом менталних болести каже да им се стање током празника погоршава.

За њих су празници извор стреса, емоционалне узнемирености или интензивног осећаја усамљености.

Зашто су усамљеност и емоционални стрес тако чести у ово доба године

Неки људи можда живе далеко од породице или можда не могу себи да приуште и отпутују да би их видели. Други можда тугују због губитка вољене особе или једноставно живе у напетим партнерским везама, а празници им служе као суров подсетник на губитак и лошу ситуацију. За неке, сезона празника значи окупљање породице која би радије то окупљање избегла.

Без обзира на узрок, како наглашава др Ниха Чодри, психијатар болнице у Масачусетсу и Харвардовом медицинском факултету, празници веома утичу на наше ментално здравље.

Зато др Чодри напомиње да, уколико смо се препознали у некој од ових ситуација, утешно је знати да нисмо изузетак, али ако је наше искуство у ово доба године потпуно другачије, требало би да да имамо у виду да неким нашим пријатељима, колегама и члановима фамилије нимало није пријатно.

Разумевање и сналажење у самоћи

Док се празнична сезона приказује као време за породична и друштвена окупљања, то очекивање може и ненамерно појачати осећај изолованости. То важи не само за оне који су сами, већ и за оне који су окружени члановима породице.

Проблем је што нас самоћа убија и то буквално. Према речима америчког секретара за здравство др Вивека Муртија, усамљеност је штетна по здравље колико и пушење, што је потврдила и Светска здравствена организација. Усамљеност утиче на ментално здравље, али повећава вероватноћу од можданог удара, кардиоваскуларних болести, па чак и од преране смрти.

Срећом, постоје начини да се позабавите тим осећањем, сматра др Ниха Чодри.

Ако се осећате усамљено на прагу ове празничне сезоне, прва ствар коју можете да урадите је да то препознате и именујете. Освестите и дозволите том осећању да исплива на површину као пролазни тренутак који ће проћи, саветује докторка.

Уколико покушавамо да се одупремо овом осећању, обично га потискујемо и задржавамо дуже него што је добро. Уколико том осећању дозволимо да лебди кроз нас, можемо да очекујемо да ће исто тако лако одлепршати као што је и дошло.

Затим, додаје др Чодри, требало би да покушамо да одредимо извор тих осећања. Да ли нас празници подсећају на губитак вољене особе, или са неким негативним искуствима из прошлости. Можда се упоређујемо са другима или мислимо да морамо да испунимо друштвена очекивања?

Када идентификујете окидач емоције, покушајте о томе да разговарате сами са собом као што бисте разговарали са пријатељем. Подсетите се да је у реду туговати. Реците себи да вам поређење одвлачи пажњу и оставите по страни друштвене медије. Или се подсетите да можете улагати у везе ако то заиста желите – јер над тим имате контролу.

На крају, пронађите начине за повезивање са другим људима. Постоји ли пријатељ коме нисте слали поруке неко време? Групна активност којој бисте могли да се прикључите и која вам буди осећај заједништва и припадања? Ако немате постојеће везе којима бисте се могли обратити, кратка интеракција са странцем такође може да функционише. Разговарајте са неким изван свог дома или још боље понудите да помогнете или дате нешто странцу. Осећај повезаности који то може да изазове може вас изненадити. И то је добро за ваше здравље.

Задовољство, очекивања и… бес

Док се централна тема у ово доба године углавном врти око свођења рачуна, задовољства и очекивања, код неких људи то изазива потпуно другачији осећај – љутњу и бес. Љутња према члановима породице који, када се окупе, извлаче нерешене тензије на површину. Љутња према вољеним особама које су вас изневериле, или љутња због тога што вам живот не иде како сте очекивали и замислили.

Ако је тако, престаните да осуђујете сами себе и оставите љутњу по страни и урадите нешто по том питању. Како да каналишете бес, а да будете обазриви и конструктивни? Постоји ли начин да поразговарате са вољеном особом и некако превазиђете бол који вам је нанела у прошлости?

Ако је то неизводљиво, др Чондра саветује да своја осећања запишете у писму, које можда никада нећете дати тој особи. Понекад извлачење тих негативних емоција из сећања и записивање на папир може бити лековито. Онда можете да поцепате писмо и баците га у смеће или у тоалет, замишљајући како вас бес напушта док вода односи комадиће папира.

Каналисање стреса и притиска

Живот усклађен са очекивањима и притисцима које нам поставља окружење (али и ми сами) током празника подсећа на ход по жици.

Било да је у питању новогодишња вечера или породица на окупу као из идеализованих празничних филмова или слика на друштвеним медијима, све то ствара тензију и притисак који потпуно брише суштину предстојећих празника. На крају, ови нереални стандарди често доводе до непотребног стреса и осећаја неадекватности код многих људи.

Да бисте се извукли из замке поређења и бескрајних очекивања, почните тако што ћете признати да је савршенство недостижан циљ, а не суштина празника. Прихватите несавршености. Испробајте неке нове и опуштеније видове провођења празника од ових ритуалних и рутинизираних из године у годину.

Поставите границе породици и пријатељима који имају велика очекивања од вас, било да је у питању коментар тетке о томе како сте се обукли, критика мајке о куварским способностима или коментар таста што не проводите довољно времена и са том страном породице. Припремите се унапред и вежбајте шта ћете одговорити људима који тестирају ваше стрпљење.

Празнични блуз

Ова празнична сезона ће бити тешка за многе људе, из много различитих разлога. Ако вам се овог празника јаве непријатна осећања, др Ниха Чодри препоручује да оставимо простора и за њих.

Ако се осећате лоше, дозволите себи тренутке слабости и усмерите пажњу на то како да боље бринете о себи и свом менталном здрављу, било тако што ћете се замотати у ћебе и до изнемоглости гледати филмове, пишите дневник, слушајте музику, бавите се нечим опуштајућим и креативним, било цртањем или ручним радом, или позовите старог пријатеља.

Покушајте да препознате шта вам је потребно да преживите овај тренутак. А ако ништа друго не ради, обратите се професионалцу за помоћ.

За многе ће ово бити најлепше доба године. За друге, неће. Што више подстичемо културу емпатије и разумевања емоција које долазе са празницима, то више можемо да ојачамо наше заједнице и подигнемо једни друге када је то важно, наглашава др Чодри. И ово би могло бити једно од годишњих доба када је то најважније.