Да ли супермодели старе, или је тајна у фотошопу

Супермодели, жене због којих је тај термин и скован, Линда, Кристи, Наоми и Синди, манекенке које су постале толико познате да им нису била потребна презимена, попут Арете или Мерилин, нашле су се на насловној страни британског и америчког септембарског издања магазина Вог.

Њихова појављивање изазвало је лавину одушевљења и коментара на друштвеним мрежама, али испод хора подршке, почео је да се јавља растући тренд који је нешто мање ентузијастичан.

Главна примедба која привлачи све више пажње је то што многи изглед насловнице Вога виде као бескрупулозно брисање старости. Приказати жене од 58 (Линда Еванђелиста), 57 (Синди Крафорд), 54 (Кристи Тарлингтон) и 53 године (Наоми Кембел) као узоре зреле лепоте чије године су потпуно избрисане са њихових лица, изазвало је мноштво негативних реакција. Популарна четворка изгледа толико ретуширано да више личе на ботове које је генерисала вештачка интелигенција него на стварне људе.

Према речима портпаролке Вога, фотографе су само „минимално ретуширане и минимално осветљење”. Али у свету у којем смо све више забринути због замагљене линије између виртуелног и реалног, где су дезинформације свуда око нас, дефиниција „минималног“ и шта тачно то значи је релативно питање, пише Ванеса Фридман, колумнисткиња Њујорк тајмса.

Оваква насловница Вога баца негативно светло на цело снимање – колико је стварно, а колико је фотошопирано – што не служи на част никоме ко је у овоме учествовао. То не иде у прилог ни женама на насловној страни, које су постале то што јесу јер су имале карактер и биле су вољне да га покажу; јер нису желеле да буду празне манекене, као што су генерално модели пре њих били, већ индивидуе са сопственом личношћу, ставовима и мишљењем. Врста личности којима се на лицу током времена урезују године и оно што су преживеле – радост, туга, смех, бес. И то желе да виде жене које на њих гледају као на узоре.

Неоспорно је позитивно то што Вог, бренд који и даље држи позицију „библије моде“, мада се она чини све нестабилнијом, ставља жене у пуној животној зрелости на своју главну годишњу насловну страну. Ипак, чувена четворка супермодела из деведесетих није се потпуно случано појавила, с обзиром на то да ће се на Епл ТВ+ ускоро емитовати документарац о њиховим каријерама.

Заиста, дошло је до помака ка уздизању старости у различитим Воговим издањима током прошле године – са деведесетједногодишњом манекенком Кармен Делорефес на насловној страни чешког издања и стогодишњакињом, тату уметницом Апом Ванг-Одом на насловној страни филипинског издања. Али то више личи на штос, а не на право прихватање зрелије демографске категорије.

Можда је часопис испоштовао захтеве самих актерки да желе да тако буду приказане. Међутим, како је навела портпаролка Вога, „Вог задржава коначну уређивачку контролу над креативним, модним и видео снимцима који се појављују на било којој од његових платформи“.

Наравно, познато је да су фотографије манекенки било које старосне доби ретуширане (понекад и смешно). Такође, напомиње Ванеса Фридмен, Наоми Кембел стварно нема бора на лицу када је видите уживо, и нема сумње да ове четири даме изгледају одлично за своје године. Али одлично није исто што и невероватно савршено.

Када гледате фотографије тинејџера и двадесетогодишњака, још можете и да поверујете да тако беспрекорно изгледају. Тридесет и више година касније, много је теже преварити се. То значи да се неизбежно намеће закључак да је ово била пропуштена прилика да се пригрле сва обележја наше човечности, а да не помињемо чињеницу да смо преварени.

Замаскирати по коју бору или неку бубуљицу може да изгледа као ситница. Али истовремено чини део онога што уништава наш заједнички осећај истине, закључује колумнисткиња Њујорк тајмса.