Може кад се хоће – улаз у Деспота Стефана 68б има библиотеку, мурале, биоскоп и добре комшије

Цвеће поред интерфона, у близини и сточић са неколико столица, да се предахне после куповине и са комшијама поприча о времену, ценама… На зидовима мурали, има их десетак. Нацртао их је талентовани уметник који је пре 40 година био прва беба у згради у Деспота Стефана 68Б. Просторија преко пута, библиотека.

„Ето већ десетак година ми смо се тако лепо организовали да смо направили библиотеку, има и људи који су донирали књиге из зграде и може да се користи коме треба, пође на Аду и понесе књигу да чита и тако, негде у парк или већ“, каже станарка Гордана Дамјановић.

„Баш смо зимус ја и сестра нашле неке књиге код контејнера, неко је на жалост бацио, ето култура, па смо и то приложили, има и тај биоскоп, фино нам је“, додаје друга станарка Александра Мишковић.

И на крову заиста видео-бим. Када нема добрих филмова има спорта и навијања за наше. Грицкалице су обавезне, свега мора да има.

„Када су нека велика такмичења, попут светских првенстава, европских, Олимпијских игара, по правилу се гледају горе на самом крову зграде. Издејствовали смо један видео-бим и организовали се, поставили све што треба и људи су долазили горе да гледамо заједно и навијамо за нашу земљу. Када има и у фонду зграде онда се купе те неке грицкалице за најмлађе“, објашњава станар Ненад Ђурђевић.

У овој згради све је могуће, па и да се станари 150 станова сложе. Сви плаћају поправке лифтова и крова. Оките јелку за Нову годину. Ко ће бити Деда Мраз, ако не комшија? И коме ћете покуцати у пола ноћи или у цик зоре?

„Ако нешто зафали покуцамо на врата сви срдачно све дају, да ли је у питању кафа, отварач или било шта што у том тренуту немате сви ће вам изаћи у сусрет. И имамо јако пуно кућних љубимаца“, наводи Александра Мишковић.

Сви су учествовали на кућној изложби и позирали за постер. Нема у овом улазу дилеме око тога ко ће зими очистити снег или уредити улаз.

Сваке године организују и неколико хуманитарних акција, па су чак и новац од награде за најлепши улаз у граду – поклонили.

А све је почело пре десетак година када је у пожару оштећено неколико станова. Комшиница која је тада постала управница освојила је поверење станара и ујединила их.