Бејби бумери и „сиви развод“, зашто се све више старијих од 65 разводи

Генерација „бејби бумера“ по неким класификацијама обухвата популацију која је рођена у периоду од 1946. до 1964. године. Припадници ове генерације су у свом детињству открили телевизију, радио, и највећи је конзумент истих и у данашње време. Такође, људи ове генерације радо читају новине, као навике из минулих дана, када није било електонских медија, компјутера и интернета.

Где почиње, а где се завршава једна генерација, одређено је друштвеним, културним, економским и политичким догађајима, које је одређена генерација проживела у различитим животним добима. Од детињства, адолесценције до зрелих година.

Број старијих Американаца који живе сами је у порасту – до 2022. године их је било скоро 16 милиона, а то је три пута више у односу на оне који су живели сами у тој старосној групи шездесетих година. А како бејби бумери старе, очекује се да ће тај број још више расти, што отвара велика питања о будућности земље.

„Увек сам мислила да ћу се удати. Одгајана сам да будем жена и никада нисам замишљала да ћу бити сама“, рекла је Едитх Хејк, која живи сама, а има 72. године. Бави се уметношћу у Масачусетсу и једна је од 38 милиона одраслих Американаца који живе сами. Иначе, у САД је, по резултатима последњег пописа, број особа које живе саме достигао рекорд.

За овакву статистику постоји много разлога, један је еманципација жена и став према браку. Али оно што је изненеадило стручњаке је да је све већи број људи и мушке и женске популације почео да се разводи у 50. години живота, такозвани „сиви развод“.

„Били смо задовољни нашим истраживањима које је покушало да опише овај феномен, нешто што је некада била реткост, а данас је 'сиви развод' сасвим нормална ствар. Више од трећине људи који се разводе у садашњем времену има више од 50. година. Због тога смо доста пажње посветили овој популацији“, рекла је Сузан Л. Браун, кодиректор Националног центра за истраживање породице на државном универзитету Боулинг Грин.

Од 1990. до 2010. године стопа развода код особа старијих од 50 година у Сједињеним Државама се удвостручила. Стручњаци су то назвали „сивом револуцијом развода“.

У тој категорији нашао се и развод Мелинде и Била Гејтса, који су се 2021. године нашли на насловним странама свих часописа, јер се разводе после 27 година брака.

Тако је и канадски премијер Џастин Тридо, објавио да се разводи од своје супруге у 51. години.

„Иако стопе развода за укупну популацију опадају, популације преко 50. и 65. година супротствављају се тренду. Одрасли старији од 65 година, повремено предњаче у статистици парова који се разводе. То значи да ће све више људи старити, ван брака и у самоћи“, истакла је Сузан Л. Браун.

Због чега се парови одлучују на „сиви развод“

Сузан Мајрес, адвокат за разводе у Хјустону са вишедеценијским искуством у овом послу, истиче да је неким људима нелогично да у позним годинама растурају брак, посебно када журе ка сигурној старости у којој се не зна када може да стигне болест или смрт.

„Неки од старијих људи који иницирају разводе сматрају да су се једноставно превише удаљили од својих супружника, док су неки претрпели злостављање или открили шокантне преступе. Сви они – укључујући и неке клијенте у 80-им – осећају се као да су све године живота које су им преостале превише драгоцене да би их провеле са погрешном особом“, истакла је адвокатица.

„Сиви развод“ није једини разлог зашто старији Американци живе сами

Неки људи који пролазе кроз „сиви развод“ поново се венчају, а неки се преселе код новог партнера или других чланова породице. У првих неколико година након „сивог развода“, половина људи остаје да живи сама“ ,истакла је Браунова.

Истиче да постоји много старијих људи који живе сами, а никада нису били у браку или су изгубили своје супружнике. Али они нису усамљени.

„Многа истраживања показују да је већа вероватноћа да ће људи који су сами остати у контакту са својим пријатељима, рођацима и комшијама него људи који су у браку.То је управо супротно од стереотипа“, истакла је Сузан Л. Браун.

Удео људске популације, старије од 65 година који живе сами је око 28 одсто. Али с обзиром на велику популацију беби бумер генерације, која укључује људе од 59 до 77 година, укупан број старијих људи који живе сами расте, а очекује се да ће расти још више.

Стручњаци кажу да би то могло имати значајне последице у заједницама широм земље – посебно код пружања бољих социјалних услуга, јер треба неко да брине о овим људима.

Маркус Шафер, ванредни професор социологије на Универзитету Бејлор који проучава старење и здравље, назива то „двостраним феноменом“.

„Многи људи заиста сматрају да је привлачно имати своју аутономију, јер нема свакодневних препирки око небитних ствари, али са друге стране истраживања откривају да иако многи људи квалитетно живе сами, многи су баш усамљени“, рекао је професор Шафер.

„У САД је јасно да ће будућност старења укључивати милионе људи који живе сами. Због тога центри предвиђају да ће број домаћинстава са једном особом, код популације од 75 година , па навише расти у наредним годинама и да ће премашити број од 14 милиона до 2038. године“, истакла је Џенифер Молински, директорка Друштва за становање и старење при Заједничком центру за стамбене студије Универзитета Харвард.