Како да се заштитите од грома, гасите уређаје у кући и избегавајте кишобране са металом

Неће гром у коприве, гласи народна изрека. Неће ни у мобилне телефоне и слушалице, кажу научници, али хоће у аутомобиле и зграде.

Ипак, готово да не постоји шанса да, док разговарате телефоном или сте у возилу, страдате од удара грома.

„Ако две особе стоје на чистини и једна има мобилни телефон, а друга не, ризик да дође до удара грома је потпуно исти“, каже професор у пензији Електротехничког факултета Милан Савић.

Ако имате кишобран са металним шпицем на врху, а грми и сева, ризично је. Код нас годишње од удара грома или муње страда десетак особа.

Електрични уређаји у домаћинству укључени у струју јесу опасност, поготово ако су инсталације лоше. Оно што није неопходно, боље је искључити.

„Лаптопови, односно рачунари уопште, чак иако раде на батерије треба их искључити када је грмљавина јер може да дође до губитка података“, наводи професор Савић. 

Не мора да значи да ће лаптоп бити оштећен, али подаци ће бити заувек изгубљени. За оне који се у моменту грмљавине нађу напољу, простор између зграда је добра заштита, иако је шанса од удара грома минимална. Ризик је већи испод металних конструкција.

Према Закону о становању, свака стамбена зграда мора да има громобран. У Београду је то више од 95 одсто зграда.

Нови стамбени комплекси на крововима имају модерније системе. У последњих стотину година број страдалих од удара грома константно опада, како кажу на Физичком факултету, због тога што се све више људи сели у градове.

Научници и даље немају довољно информација о муњама, о томе како настају, када, где ударају и шта их привлачи.

„Постоји заблуда око електричних уређаја да они јонизују ваздух око себе и да би ту требало да удари муња. Међутим, то јонизујуће зрачење је штетно само по себи, тако да се они и конструишу да не јонизују ваздух и да ту не удари муња. Проблем јесу уређаји у домаћинствима, попут телефона који су повезани са проводницима на бандере напољу и онда удар грома може доћи споља и ући у кућу“, објашњава Дарко Савић са Физичког факултета.

Овог пролећа па све до данас, кажу метеоролози, није било кише као претходне две године, тек 39 кишних дана. У последњих 15 година најкишовитија је била 2014. У просеку, највише дана са грмљавином буде у јуну.

„Ове године већ смо имали 28 дана са појавом грмљавина, тако да треба очекивати јер је још два месеца до краја лета, да ће појаве дана са грмљавином бити за 20 до 30 процената већи у односу на претходне две године, што не треба да чуди јер су у прошле две године забележене суше“, истиче Слободан Совиљ из РХМЗ-а.

„Тренутно смо у сезони тих олујних облака, то је мај, јун, јул. Сада смо и на врхунцу фреквентности појаве тих грмљавинских облака, то су облаци код којих се искључиво јављају муње и та електрична пражњења“, каже Дарко Савић.

У југоисточној Европи било је кишовитије него претходних година, а у западној је било мање кише па тако и у Лондону. У Београду ће бити још олујних дана са грмљавином.