Зашто се љубимо

У причама пољубац може претворити жабу у принца или пробудити уснулу лепотицу из коме. Симболично, пољупци су кључна тачка у развоју личности – у тренутку када су на раскршћу између детета и одрасле особе, припрема за романтику и репродукцију.

У везама, љубљење ствара физичку интимност која нас можда више дотиче од љубавних речи. Пољупци су такође за многе светиња. Проститутке се, кажу нам филмови, не љубе у усне – оне чувају тај ниво интимности за свог правог љубавника.

Али љубљење може бити и неромантично. Пољубац у чело детета је нежан и брижан, док пољубац у образ може бити поздрав. Љубити нечија стопала или земљу испред њих показује понизност и покорност — начин испољавања поштовања и страхопоштовања према боговима и тиранима.

Проблем је што љубљење постаје помало одвратно када зумирате уста. Пољупцем од 10 секунди размени се 80 милиона оралних бактерија. Фуј! На тај начин се веома често преноси болест.

Па зашто то радимо?

Први пољубац у историји човечанства

Троел Арбол, асириолог са Универзитета у данској престоници Копенхагену каже: „Први докази које имамо о љубљењу уста на уста су настали око 2.500 година пре нове ере. То се појављује у митолошком тексту из Месопотамије, древног Ирака. Текст описује два бога који се паре и љубе. То је дефинитивно сексуални сусрет", рекао је Арбол за Дојче веле.

Арбол и коауторка текста Софи Расмусен представили су нови поглед на древну историју љубљења и објавили га недавно у часопису Science. Имају нову теорију да се романтично љубљење развило у више древних култура током неколико миленијума. Поред Месопотамије, текстови такође приказују еротско љубљење у Индији и Египту од пре 1.500 година пре нове ере.

Арбол тврди да су секс и љубљење почели да се појављују све чешће, када се писање развило од административног алата у начин да се испричају приче. Љубљење је, на пример, драматично приказано у Епу о Гилгамешу, једној од најстаријих писаних прича, записаној око 2.000 година пре нове ере. Као и у савременим интерпретацијама, интимност је трансформативна – Дивљи човек Енкиду сусреће свету проститутку Шамхат – сексуални чин са њом претвара га у човека.

Док се љубљење врло рано среће у некој врсти еротске литературе, Арбол га налази и у свакодневној документацији живота древне Месопотамије.

„На пример, мушкарац или жена који нису у браку треба да буду раздвојени и да се не љубе. Друштва су покушавала да регулишу романтични пољубац. Чињеница да се регулише јасно значи да је то била уобичајена пракса у свакодневном животу“, напомиње Арбол.

Да ли је љубљење урођено?

Арбол претпоставља да романтично љубљење можда није урођено људско понашање, већ да се развија у сложеним друштвима као научено понашање у парењу.„Изгледа да љубљење није универзално у свим културама. Поклапа се са повећаном сложеношћу друштвених интеракција“, наводи Арбол, позивајући се и на историјске текстове и на новије податке да се у 46 одсто људских култура не љуби у романтичном смислу.

Али неки антрополози сматрају да је љубљење урођено, барем неромантично. Понашање као што је лизање и њушкање уобичајено је код сисара попут мачака, паса, слонова и мајмуна. Патуљасте шимпанзе (бонобо) се љубе као људи, уснама, ради утехе и дружења, чак и након свађе у знак помирења.

Стручњаци верују да је романтично љубљење можда еволуирало из оваквог љубљења виших сисара. Тако је и током нашег развоја. Прво доживљавамо љубав наших родитеља кроз пољупце и загрљаје пре него што понашање преусмеримо на наше одрасле љубавнике.

Болест и љубљење

Нови докази указују да је љубљење можда играло улогу у олакшаном преношења болести током људске историје. У људским остацима пронађени су патогени који су преносиви пољупцема попут вируса херпес симплекса 1 (ХСВ-1) и Епштајн-Баровог вируса (који је познат и као болест пољупца или гландуларна грозница).

Арбол указује на доказе да се ХСВ-1 променио у бронзаном добу, вероватно због све чешћег романтичног љубљења. У скорије време, љубљење је играло улогу у преношењу коронавируса, што је навело кинеске власти да забране љубљење, а Французе да избегавају поздрављање.

За Тхјуи До, специјалисту за микробиологију оралног здравља и која ради на британском Универзитету у Лидсу, није изненађујуће да је љубљење канал преношења болести.

„Сви имамо 800 – 900 различитих врста микроба који живе у нашим устима“, каже До за Дојче веле. „Када се љубимо, размењујемо много пљувачке и све врсте микроба. Постоји опасност од преношења болести ако се размењују вируси као што је хепатитис и ХСВ-1."

Задовољство и секс

Међутим, заиста није све тако одбојно. До је објаснила да је за здрава уста потребна уравнотежена микробна средина, а љубљење и размена микроба са нашим партнерима заправо може бити важан начин одржавања здраве разноликости микроба у устима.

„Неке врсте бактерија као што је стрептококус саливаријус могу помоћи у смањењу упале. Људи са великим бројем врста релевантних за здравље обично имају здравија уста", наводи До.

Мисли да љубљење не користи само оралном здрављу.

„Уста су капија целог тела – повезана су са микробиомом наших црева и кожом. Дакле, када се љубите, то може имати позитиван утицај на микробиом у целом телу, чак и на наш мозак и расположење“, истиче До

Научници верују да је љубљење начин тестирања потенцијалних партнера. Љубљење нам омогућава да проценимо генетску способност партнера или опште здравље узимајући биолошке назнаке из пљувачке.

Ако је пљувачка компатибилна, може да уследи секс. Тактилни уноси са језика и усана покрећу древни одговор целог тела. Центри за задовољство и награду у мозгу су ангажовани, праћени ослобађањем хормона попут окситоцина, допамина и серотонина. Кожа вам се зацрвени, број откуцаја срца вам се убрзава, а зенице се рашире, очи се зацакле. Време је да затворите врата спаваће собе .