Да ли нос наслеђујемо од рођака неандерталца

Људски носеви имају различите облике и величине, од прћастих, шиљатих, малих, великих, широких, орловских... У новој студији међународног тима истраживача откривено је да неке од гена који одређују нашу назалну анатомију наслеђујемо од далеких предака.

Студија је обухватила различите појединце мешовитог европског, индијанског и афричког порекла, упоређујући регионе људског генома са структурама лица одређених појединаца. Ова поклапања су затим упоређена са другим студијама генома људи и неандерталаца.

Истраживачи су открили 26 генетских региона у свету који су били повезани са обликом људског лица.

Они са индијанским пореклом имали су тенденцију да поседују ген наслеђен од неандерталаца који се зове АТФ3. Иако је углавном познат по својој улози у регенерацији нервног ткива, експресија гена је регулисана другим геном који може утицати на облик лица.

Заједно са доказима који сугеришу да АТФ3 постаје активан у процесу формирања наших лица, као и да поменути ген доприноси и величини носа.

Студијска истраживања која су се бавила проучавањима лобања неандерталаца показала су да су њихови носеви били већи од носева људи модерног доба.

Сматра се да је развој гена АТФ3 могао да буде одговоран за овакве промене.

С обзиром на постојаност АТФ3-а кроз генерације у Латинској Америци, научници мисле да би овај ген могао да дâ предност у преживљавању у неким срединама.

„Ген који смо идентификовали можда је наслеђен од неандерталаца како би помогао људима да се прилагоде хладнијим климатским условима када су се наши преци иселили из Африке“, наводи генетичар Ћинг Ли са Универзитета Фудан.

За сада, то су само спекулације. Садашња студија је само повукла паралелу између генома и црта лица, а не директне линије узрока и последице.

Ипак, недавне студије генома показују да су се неандерталци и праисторијски људи редовно „мешали“ једни с другима у Европи и Азији.

„У последњих 15 година, откако је секвенциран неандерталски геном, успели смо да сазнамо да су се наши преци очигледно укрштали са неандерталцима, остављајући нам мале делове њихове ДНК“, рекао је генетичар Каустуб Адхикари са Универзитетског колеџа у Лондону.

Неки од заједничких гена који су се мешали кроз историју и све до данас, повезани су са бенефитима који помажу приликом сигурног порођаја, као и веће отпорности од вируса и инфекција.

Научницима који поменуте везе гена користе за будућа истраживања ове везе су значајне за даље испитивање ефекта гена.

„Већина генетских студија људске разноликости истраживала је гене Европљана“, рекао је генетичар Андрес Руиз-Линарес са лондонског колеџа.