Нека аларм за буђење звони сат раније, боље је за здравље и успешан почетак дана

У истраживањима се наводи да више од трећине Американаца спава мање од минималне препоруке од седам сати. Према Националном институту за здравље, студије широм света показују да се од 10 до 30 одсто популације бори са несаницом и немогућношћу да заспи по одласку у кревет.

Буђење пре познатог свакодневног звука аларма повезано је са огромном фрустрацијом, пре него што заспимо.

„Почнете да размишљате о томе, а онда почнете да радите ствари које погоршавају несаницу“, рекао је др Рајкумар Дасгупта, ванредни професор клиничке медицине на Медицинском факултету Универзитета Јужне Калифорније у Лос Анђелесу.

Због тога саветује да ако се током ноћи пробудите, не гледате у сат или телефон, јер то може да повећа стрес и поквари квалитет сна до буђења и оглашавања аларма. Када смо под стресом ниво кортизола се повећава, тело постаје будно а мозак хиперактиван.

Време између два аларма је врло кратко и тело нема времена да се врати у дубок сан. Зато треба устаати када се огласи аларм.

"Одлагање аларма збуњује и тело и мозак. Када напокон одлучите да устанете, мозак би и даље да дрема и већ осећате умор, а пред вама је радни дан", објашњава професор.

Предности раног буђења нису исте и корисне за све људе. Ако себе не сматрате ранораниоцем, треба да знате да ново истраживање сугерише да би можда било добро прилагодити распоред спавања, подесити аларм мало раније ујутру да бисте спречили депресију и  избегли лоше расположење током дана.

Због свих наведених недостатака генетска студија коју су спровели истраживачи са Универзитета Колорадо и Харвард, предлаже да се аларм навије сат времена пре буђења да би се избегла депресија.

Истраживање је дало неке од  доказа о томе како хронотип особе – њена индивидуална склоност спавању у одређено време, утиче на њено ментално здравље. Многе претходне студије подржавају идеју да су сан и ментално здравље снажно повезани.

Тако је у часопису Сајнс дејли наведено „да ноћне птице двоструко чешће пате од депресије него они који рано устају, без обзира на то колико дуго спавају“.

„Истраживања наводе да постоји веза између времена спавања и расположења, али је питање које је право време за буђење појединца“, истакла је Селин Ветер, виши аутор студије и професор интегративне физиологије на универзитету.

„Одлазак у кревет један сат раније повезан је са мањим ризиком од депресије. Познато је да преко 340 уобичајених генетских варијанти (промене у секвенцирању ДНК гена), укључујући ген који игра централну улогу у одређивању циркадијалног ритма, утиче на хронотип“, истакао је аутор студије Јан Даглас.

Закључак је да је просечна средња тачка спавања (време између спавањa и буђења) била у 3 ​​сата ујутру, што значи да је просечан испитаник истраживања ишао у кревет у 23 и устајао у 6 сати ујутру.

„Ако је ваше уобичајено време за одлазак на спавање у поноћ, потенцијално можете смањити ризик од депресије за 23 одсто, ако одете у кревет у сат раније. Ако одлучите да продужите време сна бићете више изложени стањима депресије“, истакао је  Јан Даглас.