Познате џемпере из Сирогојна све више израђују плетиље у граду

Златиборско село Сирогојно је захваљујући женама, занатско-уметничко наслеђе уздигло до планетарно чувеног бренда. Али плетиља је све мање, а смањио се и број купаца.

Прве даме Америке и Русије, краљице, филмске звезде спојио је некада Сирогојно џемпер. Препознатљиве кућице, златиборски пејзажи са цветним ливадама и под снегом које је осмислила Добрила Смиљанић шетале су и престижним модним пистама и постале модни бренд.

Плетиље из Сирогојна захваљујући свом умећу дочекале су и пензију. Али времена се мењају, плетиља је све мање, а смањио се и број купаца.

„Купује се у пар држава у Европи, ове северне земље – Норвешка, Шведска, Данска, Исланд. И они доста раде ручно ту своју вуну. У Немачкој се делимично продаје, са Јапаном сада доста мање“, наводи Роса Љубојевић из „Сирогојно компаније“.

У складу са временом и новим укусима у Сирогојну мењају моделе и мотиве, али су неки вечни.

„Ми смо покушали сарадњу с младим дизајнерима, али све се враћа на почетак, оно што је добро, враћа се на ту кућицу. Они управо инспирацију и траже у тим моделима што је госпођа Добрила Смиљанић некада радила, па они нешто своје ту додају”, додаје Роса Љубјевић.

Сирогојно џемпери плету се од исландске вуне јер је уједначеног квалитета за разлику од домаће коју сада нико више и не откупљује.Тренд мање употребе вуне је и у европским земљама.

„Проблем је што су синтетичка влакна јефтинија и почели смо све више да правимо одећу од њих. Али од вуне се праве лепе ствари и ми можемо такође промовисати употребу вуне у болницама, у терапеутске сврхе јер је вуна здравија, а веома је важан и тај социјални елемент“, наглашава Алберто Коста, председник Европске фондације за вуну.

Када су жене златиборског краја у питању, важан је и економски аспект – ручни рад уз остале послове као допуна кућног буџета.

„Ми данас кажемо женско предузетништво. Не, то је борба за опстанак, то је борба маме за ћерку, за сина, да их школује и како су могле сеоске жене то да ураде“, истиче предузетница Весна Тодоровски.

Променило се и то да су села остарила и опустела па је сада више плетиља по градовима, а њихове рукотворине могу се наћи и на пијацама и улицама, на Златибору посебно.