Смеј се, увек се смеј, па макар и лажно - добро је за имунитет

Наука је показала да сам чин осмеха може подићи расположење, смањити стрес, ојачати имуни систем и можда чак продужити живот. Осмех подстиче снажну хемијску реакцију у мозгу која може учинити да се осећамо срећније.

Срећа је оно што нас тера на осмех; како и обрнуто може бити истина? Чињеница је, како објашњава др Ајша Гупта, неуролог из IGEA Brain and Spine, да осмех подстиче хемијску реакцију у мозгу, ослобађајући одређене хормоне укључујући допамин и серотонин: „Допамин повећава наше осећање среће. Ослобађање серотонина је повезано са смањеним стресом. Низак ниво серотонина је повезан са депресијом и агресијом. Низак ниво допамина је такође повезан са депресијом“.

Другим речима, осмех може да превари ваш мозак да „поверује“ да сте срећни, што онда може да подстакне стварно осећање среће. Али ту се не процес не завршава.

Др Мери Гросан, оториноларинголог из Лос Анђелеса указује на психонеуроимунологију (проучавања о томе како је мозак повезан са имунолошким системом), тврдећи да се „изнова и изнова“ показало да депресија слаби имунитет, док се с друге стране показало да срећа повећава отпор нашег тела.

„Оно што је јако необично  је то да чак и само физички чин осмеха може да утиче на изградњу вашег имунитета. Када се осмехнете, мозак детектује напрезање мишића, и претпоставља да се дешава нешто заиста лепо и пријатно“, каже др Гросанова.

У извесном смислу, мозгу не значи много то што се смејете зато што сте истински радосни или зато што се само претварате.

„Чак и форсирање лажног осмеха може смањити стрес и смањити број откуцаја срца. Студија коју је спровела група на Универзитету у Кардифу у Велсу открила је да су људи који нису могли да се мрште због ињекција ботокса у просеку били срећнији од оних који су могли да се мрште“, објаснио је др Стивен Финкел из њујоршког центра за козметологију.
Постоји још много студија које ће вам измамити осмех.

Истраживачи са Универзитета у Канзасу објавили су налазе да осмех помаже у смањењу реакције тела на стрес и при смањењу срчане фреквенције у напетим ситуацијама; друга студија повезује осмех са нижим крвним притиском, док још једна сугерише да осмех води до дуговечности.

Осим студија, постоји много „живих доказа“ - људи који могу да сведоче о чињеници да им чак и претварање да су срећни некада помаже да преживе дан.

Осмех помаже и у неким другим практичним ситуацијама. Када путујете, постоји једна ствар коју врло брзо схватите: осмех може променити све. Може отворити врата и срца других људи чију културу ни не познајете. Осмех је најинтернационалнији језик који сви знају.

Како смех постаје заразан

Смех је такође нешто што се лако преноси. Слично као и зевање, осмех је заразан.

„То је зато што имамо неуроне који су попут својеврсног огледала и који се активирају када видимо неку радњу. Ти неурони нам омогућавају да копирамо или одражавамо понашање које посматрамо код других и повезани су са способношћу емпатије“, каже др Ева Рицо, психијатар.

На мање механичком нивоу, постоји и идеја да, када видимо осмех, желимо да узвратимо, јер се осећамо вољено.

„Осмех је заразан, не само због тога што је то видљива појава, већ што иза њега стоји и нека намера и осећање. Када се неко смеје осећате добре вибрације, због чега желите да пренесете осмех следећој особи, и тако даље.Требало би да се свесно трудимо да не узимамо осмехе наших вољених здраво за готово и да имамо на уму да широм света осмех може значити много више од једноставног покрета лица“, поручила је Џезмин Венг, менаџерка за комуникације у Smile Train, добротворној организацији која помаже деци коју чекају корективне операцијаме.