Укида ли „култура поништавања“ критичко мишљење

Кенсел култура или култура отказивања, најзаступљенија је на друштвеним мрежама, где се појединцу или организацији ускрати подршка јер су изјавили или учинили нешто што се сматра увредљивим или неприхватљивим.

Како не би били прозвани многи бирају да не заузимају став и да немају никакво мишљење.

Психолог Радмила Вулић Бојовић каже да тога има и код нас, у нашој култури јер смо и ми део света.

„То је штетно по друштво у целини. Ми не можемо као заједница, као друштво, као људски род да напредујемо уколико нема комуникације, ако нема размене, ако кроз комуникацију не креирамо контекст у коме можемо да напредујемо“, истакла је Вулић Бојовић.

„На крају имамо неке који су они који профитирају од свега тога.Тако што производе друштвени процес који се намеће веома агресивно. Који се развија на фону табуа и друштвених норми“, објашњава проф. др Јован Бабић, филозоф.

На удару кенсел културе су и оригинална књижевна и филмска дела, чија се нова издања прекрајају избацивањем потенцијално неприкладног језика, попут дела књижевнице Агате Кристи или лика Џемјса Бонда.

Може ли се отказати историја?

Да ли би аутори који су стварали пре 50 до 100 година данас због политичке некоректности сели на оптуженичку клупу?

Чему води прекрајање језика из прошлости и да ли се може кенселовати, односно, отказати историја? Зашто, ко и због чега то ради?

„У суштини, нико се не штити. Штити се неки интерес који је врло дубоко заплетен у идеји да је свет један и да смо сви ми једно иако је свако од нас посебан, али та посебност се онда третира као извор опасности и ризика. У крајњем, штити се онај који има интерес да спроведе ту нову идеологију“, истакао је професор Бабић.

Кенсел култура не води до критичког мишљења

Радмила Вулић Бојовић истиче да се ми развијамо кроз промену, а у промену улазимо тако што разматрамо другачије перспективе.

„Ако смо ми сви истог мишљења које само хорски понављамо нисмо друштво. Ми смо онда група која нема своја својства“, наводи Вулић Бојовић.

Борба против увредљивог говора и непримереног понашања јачих или једна слика психологије масе, кенсел култура наводи свет на прилагођавање уместо на критички приступ према уметничким делима, али и мишљењима људи, указују стручњаци.

Наводе да онлајн срамоћење кенсел културом уводи једноумље, које отказује и слободу говора и мишљења. Ипак, због речи, које су понекад тешке, саветују, да не чинимо другима оно што не бисмо волели да неко чини нама.