Сломљено срце није само метафора за љубавну бол
Сломљено срце није само метафора из љубавних филмова или романа. Медицина и те како познаје такоцубо кардимиопатију, односно синдром сломљеног срца. Почетком деведесетих, први су је описали јапански научници, а подаци говоре да је последњих година овај поремећај у порасту.
Кардиолози знају да срце може да се „сломи“, каже гост Јутарњег програма, др Далибор Драгишић, кардиолог Клиничко-болничког центра „Др Драгиша Мишовић“, и подсећа на народну изреку „препукло му срце“ или да је неко умро од туге.
„То је заправо један нови ентитет у медицини који су јапански научници истраживали. Они су започели истраживање међу жртвама земљотреса које они често и много имају и установили да је доста људи умрло са клиничком сликом коју ми називамо акутни коронарни синдром, односно најчешће су умрли под сликом инфаркта, а у ствари нису нашли зачепљење крвних судова“, објашњава др Драгишић.
Тек после 2000. године у медицину улази термин кардиомиопатије изазване стресом, или како су га јапански научници назвали, такоцубо кардиомиопатија. Занимљиво је, објашњава кардиолог, зашто су тако назвали овај синдром. Сломљено срце изгледа као замка за лигње коју користе јапански рибари.
„Врх срца се прошири као балон, а део који испумпава крв, он није оштећен и то изгледа као балонирање срца. Ми то можемо да видимо на ултразвуку или можемо да видимо током процедуре у ангиосали, када пацијенту урадимо снимање леве срчане половине, односно леве коморе“, објашњава доктор.
Окидач је стрес, али не сваки
Окидач јесте срес, али јак емоционални или физички стрес. У литератури су документовани подаци да су то најчешће тежак емоционални стрес проузрокован губитком вољене особе, раскид дуготрајне везе, насиље у породици. Чак и позитиван стрес може да буде окидач, као на пример, добитак на лутрији. Ово се дешава код малог процента људи, али се дешава, напомиње др Драгишић.
„То силно ослобађање хормона стреса нечија срца не могу да издрже и довешће до тога да ти крвни судови којима срце само исхрањује себе, да се згрче, да се тај део срца не исхрани и настаће разноразне последице које ми виђамо“, објашњава саговорник Иване Божовић.
Симптоми слични инфаркту
Симптоми синдрома сломљеног срца и инфаркта су у почетку идентични, чак и промене ЕКГ-а могу да буду толико сличне инфаркту миокарда. И бол и клиничка слика изгледају потпуно исто, а кардиолози тек накнадно после снимања крвних судова могу да поставе праву дијагнозу.
Опоравак срца траје пар дана или неколико недеља, али код малог броја пацијената не долази до опоравка, а дешавају се и смртни исходи.
Жене и старији су угроженији
Синдром сломљеног срца, како наводи др Далибор Драгишић, чешће се јавља код старијих особа, мада је у литератури забележен и случај детета од 10 година.
„Жене су генерално угроженије после менопаузе јер их више не штити естроген, хормон који има протективну улогу заштите срчаног мишића. Зато и у општој популацији старости од 50 или 60 година има више жена оболелих од ангине пекторис, а код мушкараца се јавља већ око 40. године“, напомиње кардиолог.
Превенција
Превентивних мера против акутног стреса, нажалост, нема напомиње др Драгишић. Дешава се и код хроничног стреса да долази до појаве овог синдрома и зато једна од превентивних мера једино може бити психолошко саветовање.
То што се чини да је појава овог синдрома у порасту, др Драгишић сматра да је проузроковано бољим дијагностичким методама и средствима, тако да су некада такве појаве пролазиле непримећене и биле приписиване класичном инфаркту.
Такође, савремени начин живота чини да смо изложенији стресу.
Лечење
Процес лечења се спроводи у складу са компликацијама, односно симптоматски и лече се последице. Уколико је дошло до срчаног попуштања, лечи се срчана слабост. Ако пацијент има поремећај ритма, користиће лекове за разређивање крви. Уколико се створи тромб, такође исту терапију.
Уколико се открију други кардиоваскуларни проблеми, такође ће бити прописана адекватна терапија.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 2
Пошаљи коментар