Зашто су миленијалци усамљени и несрећни

Они су генерација Вудстока. Деца цвећа и рокенрола, слободни и друштвени. Њихова деца су најчешће усамљена. Мало кога зову пријатељем. Склонији су самоубиствима. Такав је јаз између бејби бум генерације у педесетим, шездесетим и миленијалаца у двадесетим и тридесетим годинама.

„Миленијалци су људи који желе да остваре више и највише, веома су компетитивни, стално теже професионалном успеху. Кад се заврши радно време тако стресно или дође викенд, они се опуштају тако што ту има много алкохола и дроге без обзира што су то често остварени и успешни људи“, каже психотерапеут-психоаналитичар, др Војислав Ћурчић.

Трећина миленијаца – између 23 и 38 година осећа се усамљено. Усамљених у бејби бум генерацији је упола мање.

Више од петине миленијалаца признаје да нема ниједног пријатеља. Исти одговор дало је само девет процената бејбибумера. Трећина миленијалаца нема најбољег пријатеља, а 27 процената каже да остварује углавном површне везе. Усамљеност је увод у депресију, депресија може да води у самоубиство упозоравају психолози.

"Други разлог је што су они оптерећени успехом и постигнућима и ако се то нешто лоше заврши они су склони да то 'неподношљиво стање неуспеха' реше самоубиством", објашњава Ћурчић.

Петнаест људи дневно позове СОС линију за превенцију самоубистава. Најчешће због губитка драге особе, честих идеја да повреде себе или ако већ имају психозе које се погоршавају. Млађима је ближа чет соба на сајту клинике "Лаза Лазаревић". Са њима разговарају стручне особе које им нуде разумевање и подршку, без готових решења.

„Некада ми постижемо да интезитет размишљања о самоубиству буде мањи, да одложимо извршење дела и да та особа има времена да затражи помоћ некада радимо на плану код особа које чешће размишљају да има списак активности које може да уради кад крену интензивне мисли“, наводи др Снежана Јапалак из Клинике за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић“.

Уместо да потраже подршку пријатеља, многи миленијалци мрачне бриге чувају за себе, а своја постигнућа приказују у сјају друштвених мрежа. Психолози их зато виде као последицу, а не узрок њихове изолованости. И упозоравају, усамљеност за 26 одсто повећава ризик од смрти.