АП: Заборавите виски и коњак, нема бољег пића од шљивовице
Заборавите виски или коњак, за Србе нема ничег бољег од домаће шљивовице, пише АП. Овог месеца српско пиће треба да добије признање Уједињених нација као пример важне културне традиције.
Шљивовица се у Србији вековима ручно правила и конзумирала, обичај који се преноси са генерације на генерацију, за који стручњаци кажу да је постао део националног идентитета, пише АП уз објашњење како се изговара реч шљивовица.
Традиција је и даље распрострањена у руралним областима балканске земље упркос процвату модерних дестилерија и брендова.
Очекује се да ће Унеско овог месеца одлучити да ли ће укључити „друштвене праксе и знања у вези са припремом и употребом“ овог алкохолног пића на своју листу светске нематеријалне културне баштине.
Социолог Илија Маловић каже да је шљивовица типично српски производ јер се добија од локално узгојеног воћа – шљиве – која је лако доступна, и зато што се ракија прави и ужива у породици и локалним заједницама.
Срби пију шљивовицу када славе, тугују, дочекују госте и обележавају важне догађаје, објаснио је Маловић. Људи су увек чували своје најбоље флаше за венчања, рођење детета и сахране, рекао је Маловић за АП.
„Шљивовица је одувек била интимно везана за породицу. Део је живота људи од почетка до краја и увек је била део идентитета овог народа“, објашњава Маловић, који је аутор блога о локалним воћним ракијама.
Ових дана шљивовица је и значајан српски извозни производ и локална туристичка атракција. Последњих година никла су мала предузећа која производе шљивовицу и друге воћне ракије, нудећи модерну амбалажу у етно-стилу.
За бољи квалитет, шљивовица се понекад чува у храстовим бурадима што јој даје браонкасту боју попут вискија и помало горак укус.
И, с годинама, постаје све боља, наводи агенција АП.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 5
Пошаљи коментар