Како све траћимо слободно време

Сви веома лако упадамо у замку траћења слободног времна. Тврдимо да желимо да проводимо мање времена на телефону, посветимо више пажње породици, редовно вежбамо или научимо нови језик. Ипак, када крај радног времена напокон дође, као да немамо снаге ни за шта од тога, па све слободно време проведемо „висећи“ на друштвеним мрежама док не дође време за спавање. Тако проведен дан се тешко може сматрати добрим или забавним.

Замислите следећу ситуацију: вратили сте се у прошлост, у време без паметних телефона, телевизије, па можда чак ни струје. Kако бисте се забавили? С обзиром на то да вам ниједан уређај за забаву није доступан, вероватно бисте читали књигу, сликали, штрикали, играли друштвене игре или свирали неки инструмент.

Да ли би вам то било исцрпљујуће? Наравно да не би. Све ове ствари је неко радио из забаве, јер просто није било алтернатива. „Трик“ је у томе да препознамо да нас активности које истински волимо, као што су читање или сликање, неће умарати. Једини разлог зашто мислимо да хоће је зато што нам се нуде „лаке“ алтернативе.

Према групи психолога чији је рад објављен у часопису Бихевијорална неурологија, осећај да у нешто улажемо труд је у ствари осећај да бисмо то време могли да потрошимо на нешто што ће нам брже дати поткрепљење. Дакле, седење с породицом ће да делује досадно и напорно ако нам је телефон увек при руци, а читање ће бити невероватно исцрпљујуће ако нам је „Нетфликс“ одмах испред носа. Нашим мозговима ће увек бити примамљивије оно што је лакше и брже од оног што је квалитетније.

Није потребно да потпуно реорганизујете своје време да бисте квалитетније провели слободно време. Најважније је да оно што заиста желите да радите представите себи као лакшу опцију.

Ово можете постићи у четири једноставна корака:

– Прво смислите нешто чему желите више да се посветите, на пример читање књига или вежбање.

– Затим одаберите нешто на шта мислите да вам одлази превише времена, на пример опсесивно проверавање најновијих вести на друштвеним мрежама.

– Размислите да ли можете да поставите временску границу на ту активност – на пример, да кажете себи да ћете вести читати само ујутру, и то са одабраних сајтова. Ако вам ово пређе у навику, временом ћете изгубити потребу да проведете вече читајући вести.

– То новоосвојено време можете сада искористити за активности којима заиста желите да се бавите.

Ако намерно ограничите активности које не доприносе ништа вашем животу, аутоматски вам постаје лакше да се бавите стварима до којих вам је заиста стало, чиме добијате много боље искоришћено слободно време.