Били дуван или масни, у чварцима се ужива

Миломир Пушић, доктор ветеринарске медицине из Ваљева, пре 10 година посветио се производњи дуван чварака, сланине и пршуте. Неговање српске традиције у овој области био је један од мотива да се после 23 године бављења ветерином преквалификује.

„Људи воле то што је направљено оно, што се каже, домаће без икакве хемије, без икаквих адитива. Рецепт је домаћа сировина да буде квалитетна. Проширило се то и на Београд и слали смо наше прерађевине широм Европе. Малтене нема у Европи ниједна земља где нису отишли ти наши производи, и на Исланд“, прича Миломир.

Специјалитет, који се добија топљењем свињске масти, припрема се више од једног века. Брига о квалитету и јединственом укусу подразумева се. Наследник, Лазар Пушић, завршио је музичку академију, предаје у школи, али учествује у породичном послу.

„Овде сам са оцем од самог почетка, дакле практично, од оснивања. Кад год сам био у могућности, наравно, трудио сам се увек колико је могуће да помогнем. Ово је, дакле, једна велика вештина, занат и умеће. И ја се надам да ћу наставити овим да се бавим и да ћемо и даље у некој будућности остварити значајне резултате“, каже Лазар, професор хармонике.

Знањем и искуством Миломир Пушић асортиману производа додао је јединствени, ваљевски говеђи кадаиф или дуван чварке од говеђег меса. Планира да прошири производњу и извози.

„Имамо доста пријатеља муслиманске вероисповести који не конзумирају свињско месо и онда сам ја одлучио да за те наше пријатеље направим производ који је сличан као дуван чварак само што се прави од говеђег меса. И овде су биљне масноће неке, комбинација биљних масноћа, а тамо је свињска масноћа и свињска маст“, открива Миломир.

У чварцима се ужива 

Деликатес, дуван чварке, Ваљевац Славан Батоћанин заштитио је у фебруару 2004. године у Заводу за интелектуалну својину. Када смо снимали овај прилог, припремао је пакет за Мурманск у северном поларном кругу. Овдашњи мајстори не могу да направе дуван чварака, колико су тражени.

„Дуван је 1.200, док моје информације говоре да масни иду до 2.000 динара у Београду, а да дуван иде преко 2.500. То је само зато што нема сировине и што се то издигло на један ниво специјалитета препознатљивог у Србији. И Србија  извози у бивше југословенске републике“, оценио је Батоћанин.

На сецкани дуван само подсећају. Укус дуван чварака толико је специфичан да би тешко ико могао да га опише. Дакле, морају да се пробају.

Славан Батоћанин осмислио је пре четрнаест година Фестивал дуван чварака у октобру у Ваљеву. Постао је најпосећенија градска манифестација, на коју долазе људи из свих крајева Србије и иностранства. За два дана прода се на десетине тона дуван чварака, свињске масти и других производа од меса.