Пољаци у маршу против сече последње велике прашуме Европе

„Бјаловјежска прашума је уникат и непоновљива шума. Нажалост, мора да се бори против највеће опасности – људи који желе да је претворе у 'плантажу дасака'. Пређена је црвена линија. Прашуми прети да буде изабачена с листе заштићене светске баштине Унеска. Сеча има само економске разлоге – профит мале групе људи, а то није цена коју можемо да платимо за губитак тако невероватног места“, објаснили су организатори протестног марша, из еколошке организације „Гринпис Пољска“.

„Прашума, а не даске“, „Не рушите кућу европском бизону“, „Кво вадис министре Шишко“, као и парафраза првих речи пољске химне: „Још Прашума није умрла“, биле су поруке на транспарентима с којима су еколози и Варшављани прошли центром главног града Пољске.

„Осмозуби 'смрчин поткорњак' јесте проблем, али у шумама за експлоатацију, а не у Бјаловјежској прашуми. Она је такав уникат зато што је последња тако велика нетакнута природна шума у Европи. Зато морамо да штитимо природне процесе у њој“, казао је један од организатора марша Марек Јужефјак, из „Пољске зелене мреже“.

Министар животне средине у конзервативној влади пољске премијерке Беате Шидло Јан Шишко није изашао у сусрет захтевима еколога и научника да се прошири подручје Националног резервата, већ је чак допустио сечу дрва у непосредном суседству стриктно заштићене зоне.

Пољска је због мешања у природне процесе у спору са Европском унијом, уместо да препусти природи да се избори с „поткорњаком“, као што је то радила хиљадама година.

Тешку технику и тестере коју је пролетос послао у вишевековне шуме крај заштићене зоне, добровољци еколози из Пољске, Чешке и Румуније сваки час блокирају, везујући се за машине.

Већи део последњег тако великог остатка прашума које су некада давно прекривале огромне површине Европе, налази се на територији Белорусије – 1.776 квадратних километара националног резервата, од чега је 876 км2 под заштитом Унеска као светска баштина.

Пољски део је осетно мањи – око 105 км2, а еколози и многи Пољаци плаше се да ако људска рука почне да уређује последњу велику прашуму, од ње неће остати ништа за унуке данашње генерације људи.