Читај ми!

Кина прикључила на мрежу прву електрану за складиштење енергије компримованог ваздуха снаге 300 мегавата

У кинеској провинцији Гансу почела је са радом прва светска електрана снаге 300 мегавата која складишти енергију помоћу компримованог ваздуха у вештачким подземним пећинама. Постројење има капацитет складиштења од 1.800 мегават-сати и може да производи електричну енергију шест сати без прекида. Пројекат представља нови корак у развоју технологија за складиштење енергије из обновљивих извора.

Кина прикључила на мрежу прву електрану за складиштење енергије компримованог ваздуха снаге 300 мегавата Кина прикључила на мрежу прву електрану за складиштење енергије компримованог ваздуха снаге 300 мегавата

Прва светска електрана снаге 300 мегавата за складиштење енергије компримованог ваздуха (CAES) у вештачким подземним пећинама прикључена је на електроенергетску мрежу у кинеској провинцији Гансу, на северозападу земље.

То представља значајан корак у преласку ове технологије из фазе експерименталних испитивања у примену у великим инжењерским пројектима, пренела је CCTV News, позивајући се на Кинеску енергетску инжењерску корпорацију (China Energy Engineering Corporation – China Energy).

Пројекат, назван „Јуенчу број 1“ (Yuanchu No. 1), представља нови пример инжењерског решења за развој различитих технологија складиштења енергије компримованог ваздуха у Кини.

Четири подземне пећине на дубини од 110 метара

Електрана има четири складишне пећине ископане у стенским формацијама, на дубини од око 110 метара испод земље. Опремљена је генераторском јединицом снаге 300 мегавата, а њен капацитет складиштења енергије износи 1.800 мегават-сати.

Са укупном ефикасношћу циклуса пуњења и пражњења од 72 одсто, постројење може непрекидно да производи електричну енергију шест сати током једног циклуса пражњења. Процењује се да ће годишња производња електричне енергије износити 600 милиона киловат-сати.

Системи за складиштење енергије компримованог ваздуха функционишу тако што се електрична енергија претвара у енергију ускладиштену у компримованом ваздуху, која се касније, када је потребно, поново претвара у електричну енергију.

Алтернатива природним складиштима енергије

Вештачки ископане пећине у чврстим стенским формацијама представљају алтернативу природним подземним складиштима, попут сланих пећина.

Погодне стенске формације распрострањеније су на различитим подручјима, што омогућава већу флексибилност при избору локације за изградњу постројења, иако су трошкови изградње релативно високи, наводи се у извештају листа Чајна електрик пауер њуз (China Electric Power News), објављеном на сајту Института за инжењерску термофизику Кинеске академије наука.

У извештају се истиче да су погодне слане геолошке формације концентрисане у појединим деловима централне, источне и јужне Кине. Истовремено, у северним деловима земље, где постоје велики капацитети за производњу енергије из ветра и сунца и изражена потреба за складиштењем енергије у великим количинама, недостају одговарајући геолошки услови за складиштење у сланим пећинама.

Пројекат у провинцији Гансу достигао је важну фазу испитивања у септембру, када је успешно обављен први тест убризгавања ваздуха у подземну складишну пећину број 4. Притисак је достигао 12,63 мегапаскала, чиме је постављен рекорд у складиштењу компримованог ваздуха у великим вештачким подземним пећинама, саопштила је компанија "China Energy".

Кина до 2030. планира 300 милиона киловата нових капацитета за складиштење енергије

Прикључење електране на електроенергетску мрежу уследило је у периоду убрзаног развоја сектора нових технологија за складиштење енергије у Кини. Инсталисани капацитет нових система за складиштење енергије у тој земљи достигао је 136 милиона киловата до краја 2025. године, што је за 84 одсто више него годину дана раније, подаци су Националне управе за енергетику (NEA).

Литијум-јонске батерије чиниле су 96,1 одсто укупног капацитета, док су на системе за складиштење енергије компримованог ваздуха, проточне батерије, замајце и друге технологије отпадала преостала 3,9 одсто.

Пројекти чије је трајање складиштења енергије четири сата или дуже чинили су 27,6 одсто укупног инсталисаног капацитета, што је за око 12 процентних поена више него крајем 2024. године, саопштила је Национална управа за енергетику.

Кина настоји да додатно диверсификује технологије складиштења енергије и у оквиру развојног плана за период 15. петогодишњег плана, од 2026. до 2030. године.

План, који су заједнички објавили Национална комисија за развој и реформе и Национална управа за енергетику, предвиђа да инсталисани капацитет нових система за складиштење енергије до 2030. године достигне 300 милиона киловата, уз просечно трајање складиштења од око три сата.

уторак, 17. новембар 2026.
16° C