Како заштитити ауторска права од вештачке интелигенције

Музика данас не настаје само у студијима, већ је стварају и алгоритми. Без обзира на нове технологије, музика има аутора и власнике права. И питање заштите ауторских права фонограма, стручњаци кажу, није само питање новца, већ одавање признања онима који раде и стварају музику.

Колико је данас ефикасан систем наплате права музичара, односно фонограма, и које су његове највеће слабости? Ко и како штити креативност?

– Код нас у Републици Србији постоје два система остваривања права, индивидуално и колективно остваривање права. Индивидуално значи да сами одете код корисника и да као аутор, интерпретатор, произвођач фонограма, произвођач емисије, редитељ и тако даље и са њим договорите услове за коришћење свог дела, односно интерпретације или фонограма.

Други систем који је код нас већ 70 или нешто година откад је организација СОКОЈ настала, то је систем колективног остваривања ауторског и сродних права. Организација произвођача фонограма Србије, чији сам директор, је управо једна од осам организација за колективно остваривање ауторског и сродних права. Конкретно ми се бавимо колективним остваривањем права произвођача фонограма.

Произвођачи фонограма, то може бити и физичко и правно лицесу, су власници снимка. То су лица чијим средствима и у чијој организацији је фонограм начињен и који одговарају за снимање тог звука.

Ми као организација наплаћујемо накнаду од радио и ТВ станица, накнаду за емитовање фонограма, затим од кабловских оператора накнаду за емитовање фонограма и накнаду од кафића, ресторана, хотела, тржних центара итд. и то је накнада за јавно саопштавање фонограма.

Поред фонограма и интерпретација, односно музичари који снимају, који учествују у снимку, накнада се наплаћује у виду јединствене накнаде од корисника у складу са одређеним тарифама.

РТС је један од највећих корисника ауторског и сродних права у Републици Србији, с друге стране је и учесник у расподели, члан и оснивач организације ОФПС. Године 2002. када је организација ОФПС основана, ПГП РТС, односно Јавна медијска установа је била потписник тог уговора о оснивању и до данас је члан организације.

Да ли аутори и продуценти могу у пракси да осете да се њихова права штите, односно каква је наплата на терену?

– Могу да кажем да је наплата изузетно добра, да је сваке године све боља и боља. Самим тим, значи да је и расподела носиоцима права све већа и већа. Кроз овај систем колективног остваривања, аутори и носиоци ауторских и сродних права веома квалитетно могу да остваре своја права.

Према информацијама које сам добио од колега из организације СОКОЈ, постоји глобална организација ЦИСАЦ за све ауторе у свету и она је правила одређено истраживање где је за 2024. годину Република Србија на 43. месту у свету по укупним приходима које се остваре од ауторског права, што је изузетно значајан податак имајући у виду и колика је наша земља и посебно колика су наше тарифе које сматрам да су ниске у односу на друге државе Европе и света.

Појавили су се нове платформе које млади највише користе, пре свега Тик-ток, Јутјуб, где се свакодневно користи музика. Да ли је ово прилика или претња за власнике ауторских права?

– Ово је и прилика и претња, односно прилика имајући у виду да што се тиче произвођача фонограма, они та права остварују индивидуално, преко одређених провајдера који имају уговоре са тим платформама. Али друштвене мреже су увек и велика прилика за злоупотребе. Баш у последњих неколико месеци, на Тик-току, Инстаграму и Фејсбуку су се појавили „починиоци кривичног дела“ из члана 99 Кривичног законика Републике Србије, које гласи неовлашћено искоришћавање ауторског дела и предмета сродног права.

Људи нису често свесни тога. У конкретном случају, неко рекламира на друштвеним мрежама да продаје УСБ са, на пример, 500 најлепших народних песама. То је класична пиратерија.

Унија дискографа Србије, чији сам генерални секретар, која се бави, такође правима дискографа, али не као колективна организација, него индивидуалним правима, је у последњих неколико месеци поднела преко 10 кривичних пријава управо против тих лица.

Вештачка интелигенција већ сада може да генерише музику. Један део узима од постојећих извођача. Да ли је постојећи правни оквир довољан да заштити ауторе?

– Та тема је веома компликована и на нивоу европских организација и у Европској унији још увек не постоје јасна правила. Али постоје одређена правила, генерална правила која су прописана и наша организација је пре неколико месеци изменила правилник о пријави фонограма, где каже: „Ако је звук извођења други звук или он што представља звук генерисан искључиво или претежно помоћу вештачке интелигенције, то се не сматра фонограмом, и то ниједна организација неће прихватити као фонограм или да се сматра ауторским делом.“

Али уколико је ВИ помогао само аутору, односно произвођачу фонограма, онда то може да се сматра фонограмом. И тај носилац права који пријављује фонограм је дужан то да наведе, према нашим правилима.

Шта је највећи изазов у наредних пет или десет година? Технолошки развој или то што закони најчешће каскају за технологијом?

– Не само наши закони, него чак и на нивоу Европске уније каскају конкретно везано за ВИ. Код нас је највећи изазов да се усвоји Закон о ауторском и сродним правима који би требало да усклади наше законодавство са директивом у колективном остваривању ауторског и сродних права.

То је јако значајно јер ће то довести до побољшања статуса аутора и носилаца ауторског и сродних права имајући у виду да ће организације морати да буду транспарентније у смислу чланства и осталих ствари које се не тичу само накнаде.