Како је кинеска мегабрана померила Земљину ротацију и продужила дан

Грађена током периода од 18 година, брана „Три клисуре“ преобликовала је реку Јангце, стварајући резервоар капацитета 39,3 милијарде кубних метара воде. Иако је ово достигнуће чудо грађевинарства, изазвало је изненађујуће ефекте на Земљину ротацију и стабилност, које многи никада не би очекивали.

Између 1994. и 2012. године брана „Три клисуре“ претворила је реку Јангце у колосални резервоар, а научници у Насином свемирском центру „Годард” израчунали су да је ова огромна маса физички померила осу ротације Земље за скоро два центиметра.

Можда делује занемарљиво у поређењу са величином Земље, али то је значајан помак када је реч о планетарној динамици. Тежина резервоара концентрисана је изнад нивоа мора, притискајући Земљину кору и прераспоређујући масу унутар планете. То утиче на моменат инерције, који одређује колико брзо се Земља окреће.

Замислите клизачицу која се окреће раширених руку. Када привуче руке уз тело, окреће се брже; када их поново рашири, успорава. Слично томе, Земљина ротација се мало успорава када се маса помери даље од осе. Резервоар делује као „раширене руке“ Земље, узрокујући ситно успоравање од приближно 0,06 микросекунди у дужини сваког дана. Иако је ова промена неприметна у свакодневном животу, осетљиви инструменти је прецизно региструју и мере.

Слични помаци дешавали су се и након природних катастрофа, попут цунамија у Индијском океану 2004. године, који је померио Земљину осу и скратио дан за неколико микросекунди услед тектонских померања. Брана „Три клисуре“ показује како људски подухвати могу утицати на глобалне геофизичке равнотеже једнако дубоко као и сама природа.

Еколошки и људски ефекти кинеске мегабране

Брана „Три клисуре“ није изузетна само по томе што је утицала на Земљину осу; она је и прича о великим људским и еколошким ефектима и последицама.

Осим импресивне величине, брана садржи савремене преводнице и бродски лифт способан да подиже пловила тешка до 6.600 тона на више од 100 метара висине. Ова инфраструктура значајно је побољшала унутрашњу пловидбу на Јангцеу, унапређујући трговину и привреду у региону.

Са више од 80 милијарди киловат-сати произведене електричне енергије годишње, брана обезбеђује довољно струје да парира целим државама. То значајно смањује кинеску зависност од угља и других фосилних горива. Поред тога, брана игра кључну улогу у контроли сезонских поплава, штитећи милионе становника низводно.

Ипак, напредак је дошао по високој цени. Око 1,3 милиона људи било је расељено када је резервоар напуњен, што је приморало читаве заједнице да се иселе.

Поплављено је подручје дуго око 600 километара, потопивши екосистеме који су се стварали вековима и драматично изменивши природни пејзаж региона. То покреће тешка питања о равнотежи између технолошког напретка и очувања животне средине.

Неколико студија, укључујући и ону објављену 2010. године у Geophysical Research Letters, истиче да мегапројекти оваквог обима могу изазвати суптилне, али важне промене у Земљиној равнотежи. Стручњаци наглашавају потребу да се пажљиво вагају користи у односу на потенцијалне еколошке и геофизичке утицаје пре него што се крене у овакве подухвате.