Будућност Мајкрософта: с вештачком интелигенцијом још јачи

У канцеларијама, учионицама, па чак и у пољопривреди: Мајкрософтове технологије данас су свеприсутне. Са својим оперативним системом Windows, компанија је трансформисала рачунарство, учинивши личне компјутере доступним широким масама.

Њихов пакет Office постао је синоним за савремени рад у канцеларијама, а током пандемије ковида Microsoft Teams био је спас за предузећа и школе широм света. Данас та платформа за комуникацију има преко 320 милиона корисника дневно, чиме је рад на даљину постао правило, а не изузетак.

Док Мајкрософт, са седиштем у Редмонду у Сједињеним Америчким Државама, овог петка 4. априла 2025. обележава 50. годишњицу рада, компанија се налази на прекретници.

Доминантне индустрије као што су cloud computing, оперативни системи и алат за развој софтвера намеравају да тог технолошког гиганта поведу у еру вештачке интелигенције (AI). Питање је, међутим, да ли његова доминација на тржишту постаје разлог за забринутост?

Од гараже до глобалног лидера

Све је почело 1975. у малој гаражи у Албукеркију, у америчкој савезној држави Нови Мексико. Два програмера и пријатеља са факултета, Бил Гејтс (19) и Пол Ален (22), имали су једноставну, али револуционарну визију: учинити рачунаре доступним свима.

Кључни тренутак за младе осниваче био је партнерство са ИБМ-ом 1980. године, којим је Мајкрософтов MS-DOS постао стандардни оперативни систем у пи-си индустрији. Покретање оперативног система Windows неколико година касније поставило је темеље за будућу доминацију Мајкрософта на тржишту софтвера.

Током последњих пет деценија, Мајкрософт се континуирано прилагођавао технолошким променама и ширио своје пословање на нове области. Данас то више није само софтверска компанија, Мајкрософт је глобално технолошко царство присутно у готово сваком сектору.

Бројке говоре саме за себе: од марта 2025. године, Мајкрософт је трећа највреднија компанија на свету, иза произвођача фирме Епл и произвођача чипова NVIDIA.

Будућност је у вештачкој интелигенцији

Упркос огромној тржишној моћи, Мајкрософт се данас налази на прагу нове ере, а њу обележавају два слова: AI – artificial intelligence, односно вештачка интелигенција. Компанија улаже милијарде у истраживања, гради огромне базе података широм света и развија сопствене АИ-чипове.

На челу процеса трансформације налази се извршни директор Сатја Надела, који је преузео вођење компаније 2014. и донео две стратешке одлуке, које су преобликовале будућност Мајкрософта.

Прво, фокус компаније усмерио је на cloud computing, уневши тако револуцију у пословни модел и изворе прихода. Друго, позиционирао је вештачку интелигенцију као срж Мајкрософтове дугорочне стратегије, препознајући још у раној фази огроман потенцијал те технологије.

Мајкрософтови алати засновани на вештачкој интелигенцији, као што је Copilot, већ обављају рутинске задатке, пишу електронске поруке, анализирају податке и генеришу креативне садржаје. Циљ компаније је додатно обликовати начин рада, комуникације и иновације.

Док Мајкрософт рекламира вештачку интелигенцију као појачивач продуктивности – критичари упозоравају на масован губитак радних места због аутоматизације. Етичка питања такође су у фокусу, од ризика по приватност података, до ширења дезинформација које генерише ВИ.

Антонио Кригер, директор Немачког центра за истраживање вештачке интелигенције (DFKI), каже да она почиње „директно да утиче и да креира систем вредности у компанијама“.

„Велике технолошке фирме попут Мајкрософта настоје да ојачају своје упориште у тој области“, каже Кригер за Дојче веле, додајући да се трансформација шири „далеко изван традиционалних канцеларијских процеса и значајно утиче на кључне индустријске и економске секторе широм Европе“.

Може ли се Мајкрософт зауставити?

За многа предузећа и владе, Мајкрософт је постао готово незаменљив. Само у Немачкој, 96 одсто јавних институција користи софтвер те компаније, док се 69 процената ослања на њене базе података. То су подаци глобалне банке података под називом Статиста.

Компаније зависе од Мајкрософтове клауд инфраструктуре, безбедносних услуга и ВИ-алата, док државне агенције чувају осетљиве податке у Мајкрософтовим центрима и користе њихов софтвер за административне задатке.

Према интерним подацима Мајкрософта, најмање 1,4 милијарде десктоп и лаптоп рачунара широм света користи Windows.

Али таква дубока интеграција има и своју цену — за многе је прелазак на алтернативу готово немогућ.

Стручњаци попут Кригера упозоравају на тзв. lock-in ефекат, што значи да када нека организација у потпуности прихвати Мајкрософтов екосистем, прелазак на другу платформу постаје изузетно тежак и скуп. Та зависност додатно учвршћује тржишну доминацију Мајкрософта, чинећи конкуренцију готово немогућом.

За владе се зато поставља питање: треба ли једна компанија да има толику контролу над кључном дигиталном инфраструктуром?

И док се креатори политика, посебно у Европској унији, залажу за строжу регулативу или већу разноликост технолошких компанија како би се смањила зависност од Мајкрософта, истински одрживе алтернативе и даље су ретке.

Кригер сматра да ЕУ не би требало у фокус да ставља регулативу, већ изградњу европског софтверског гиганта у области вештачке интелигенције. „Ми имамо технолошки потенцијал, али ако не развијемо моделе вештачке интелигенције великих размера у Европи, нећемо играти значајну улогу на глобалној технолошкој сцени“, указује Кригер.

Мајкрософт у свету којим доминира ВИ

Мајкрософтово глобално ширење не показује знакове успоравања, јер компанија настоји да додатно унапредити своје ВИ-способности. Планира дубљу интеграцију својих модела у свакодневне апликације, а истовремено јача своје основно клауд пословање.

Померајући технолошке границе још даље, компанија је у фебруару представила свој најновији чип – Мајорана 1 – први квантни чип на свету, за који Мајкрософт тврди да ће, „не наредних деценија, већ наредних година, омогућити квантне рачунаре способним да решавају значајне индустријске проблеме“ .