Сто година од првог патента у Србији

У Музеју науке и технике у току је изложба „Чувари иновација – 100 година од првог српског патента”, а о томе ко су били први проналазачи и иноватори на тлу Србије, како су се штитили проналасци и колико су друштвене околности мењале ову област, објаснио је Владимир Марић, директор Завода за интелектуалну својину Србије.

„Почео бих мишљу коју сам чуо, а која ми се јако допала, да историја људског рода заправо представља историју воље великих људи.”

Постоји микроисторија која врло често много речитије говори о посебности нашег човека. Историја патентирања у Србији траје већ 100 година, наш завод је основан 1920. године и један је од најстаријих у Европи. Патенти којима се бави ова поставка укључују патенте који нису патенти великана као што су Тесла, Пупин, Миланковић, Михајло Петровић – Мика Алас, Бошковић... То су патенти које су стварали „обични људи”, шустери, домаћице, трговци...

Ако погледате историју човечанства, од самог почетка до данас, сваки проналазак почиње питањем – како да решимо одређени проблем.

Патент је правно заштићено решење, а проналазак је ново техничко решење одређеног проблема

„Нису патенти само компјутерске технологије, компјутерски чипови. Први патент издат је у Италији 1421. године, а један од тих патената добио је Галилео Галилеј. Први прописи су донети у Америци 1790. године, а у Европи у Француској 1971. године. У оба закона је писало да је то потребно због индустријског развоја”, рекао је Марић.

Наводи да је патент право, патентни систем је правни систем. У контексту патента је да онај ко креативно мисли добије некакву заштиту за то и да може од тога да живи.

Први регистровани патент у Србији

„Проналазач је био Милан Јовановић, а у првим прописима уместо речи иновација коришћена је реч изум. Тај први патент био је казан за печење ракије и он је прво регистрован у Угарској 1909. године, па је пренет код нас. Сви патенти су били дефинисани тадашњим уговором који се зове Париска конвенција.

Краљевина Србија из тог времена била је једна од једанаест земаља потписница те конвенције. То је био први међународни акт којим је дефинисана индустријска својина. Она постоји и дан-данас и најстарији је уговор из ове области”, рекао је Владимир Марић.

Истиче да се ова изложба издваја од осталих јер људи овде могу да виде моделе у тродимензионалној форми.

„Од почетка 19. века па до данас постојале су администрације, у нашој земљи то је Завод за интелектуалну својину. Да бисте заштитили патент, потребно је да поднесете патентну пријаву. Завод испита формалне и материјалне услове и доноси одлуку. На светском нивоу постоји пораст броја патената, а Кина је држава која доминира у порасту броја патената“, истакао је Владимир Марић, директор Завода за интелектуалну својину Србије.