Креативни судар технологије и уметности – шта чека уметнике у будућности

„У Србији коришћење вештачке интелигенције у уметности још није заживело, али се у другим земљама доста уметника побунило јер се боје у ком правцу ће се развити однос према ауторском делу“, каже кустоскиња галерије „Сањај“, Сања Бјелановић Јанковић.

Треба се, како каже, вратити кроз историју у тридесете године 19. века када се појавила фотографија.

„Дошло је такође до бурних реакција. Мислило се да је сликарство умрло. Бодлер је био оштар критичар фотографије. Међутим, десило се да је та конкуренција довела до тога да је сликарство отишло у други правац – уметници су изашли у природу, па су импресионисти направили револуцију. После њих низ покрета и стилова, од постимпресиониста, футуриста до апстрактног експресионизма, поп-арта и концептуализма“, објашњава Сања Бјелановић Јанковић.

Због свега наведеног, кустоскиња гледа на развој вештачке интелигенције позитивно, јер може да доведе и до развоја саме уметности.

Новинар интернет портала РТС-а Горан Белановић каже да је вештачка интелигенција у стању да направи нешто што изгледа као уметничко дело.

„Велики језички модели генеришу текст, поезију, прозу. На основу задатих инпута могу да створе и фотографије и видео-снимке. Могу и музику да компонују и то у одређеном стилу, попут Бетовена. Значи, може да се направи нешто што се чини као уметничко дело, односно да се то симулира“, наводи Белановић.

Питање је колико је све то аутентично.

Вештачка интелигенција ствара на основу већ створеног, односно на основу велике количине текстова, фотографија, снимака, података које је човек похранио на интернету.

„То није нешто што је оригинално, али изгледа тако. Углавном се користи као средство, алат. Ту је наравно актуелно питање ауторских права које није до краја дефинисано“, додаје Белановић.

Лавина је кренула

Кустоскиња Сања Бјелановић Јанковић сматра да смо ми део човекове еволуције која претвара индивидуално у колективно.

„Сви ми несвесно сваки дан пуштамо информацију у једну информациону сферу на коју смо сви прикључени и ту се појединац као такав губи“, истиче она и закључује да је лавина кренула и не може да се заустави.

Према њеним речима, основа човековог постојања је креативност, која је свакодневна и свеобухватна. Колико човек буде креативан, он ће победити и искористити вештачку интелигенцију.

Краткорочна и дугорочна перспектива

Оно што се може очекивати у непосредној будућности у уметности је персонализација, односно стварање модела ВИ као личних асистената. Тако би један модел могао да буде посебно обучен за једног уметника у да може да његово дело анализира, даје му савете и служи као средство.

Дугорочно, може се очекивати неочекивано.

„Као са фотографијом, сликарство није нестало, већ је сама фотографија постала уметност за себе. Дугорочно је врло тешко предвидети какве ће последице бити“, каже Белановић.