ИПСОС за Јутарњи програм РТС - зашто је биткоин прешао границу од 100.000 долара

Вредност биткоина је први пут прешла границу од 100.000 долара, што је рекорд за ту криптовалуту, која је добила нови ветар у леђа након победе Доналда Трампа на новембарским председничким изборима у САД. То потврђује и истраживање агенције ИПСОС ексклузивно рађено за Јутарњи програм РТС.

Граница од 100.000 долара премашена је сатима након што је Трамп објавио да ће на место директора Комисије за хартије од вредности номиновати њеног бившег комесара Пола Аткинса.

Као регулатор Волстрита, Аткинс је много наклоњенији и сматра се да ће заузети много либералнији приступ према криптовалутама него тренутни директор комисије Гари Генслер.

Веома нестабилна вредност биткоина већ годинама привлачи пажњу, а заговорници криптовалута су посебно ишчекивали најновији рекорд.

Недељама већ круже предвиђања и спекулације о томе када ће цена достићи магичну границу. Милиони гледалаца су се укључили на онлајн журке на којима су чекали да биткоин пређе 100.000 долара.

Цена биткоина је и један од главних показатеља здравља тржишта криптовалута, које се сада процењује на 3,3 билиона долара.

Трампова победа прошлог месеца послужила је као катализатор за недавни скок. Нови председник је обећао да ће од САД „направити криптопрестоницу планете“, што је огроман промена расположења јер је 2021. године биткоин назвао „преваром“.

Дигитално злато, прелазак са аналогног на дигитално

Раст вредности криптовалута нимало не изненађује Александра Матановића, едукатора из области криптовалута, који наводи да читаво човечанство учествује у транзицији ка томе да постане доминантно дигитално друштво.

„Потпуно је природно да са аналогног симбола вредности – злата, пређемо на дигитални симбол вредности који није везан ни за једну валуту или државу“, сматра Матановић.

Предраг Курчубић из Ипсос-а каже да на вредност, али и популарност, криптовалута свакако у великој мери утичу и политичка дешавања, попут победе Доналда Трампа или одлуке многих лидера и централних банака да почну да их разматрају као платежно средство.

Матановић додаје и да би Закон о криптовалутама у Србији требало мењати и прилагођавати.

„Оно што је проблем за државне регулаторе јесте што су криптовалуте сличне интернету. Не можете их потпуно регулисати на локалном нивоу јер су глобалне. Због тога постоји велики ризик да државе претерано строгим законима или гурну људе да тргују на другим тржиштима или да се створи црно тржиште“, објашњава Матановић.