Брзи клик за лагано кајање – не кликћите ако не знате шта је и од кога је, читајте политику приватности
Моћне технолошке компаније „Мета“ и „Икс“ измениле су политику приватности и то ненајављено у земљама Западног Балкана. Подаци који се деле путем тих друштвених мрежа могу постати материјал за тренирање вештачке интелигенције. Истовремено, све је више злоупотреба података које остављамо на интернету. Можемо ли да се заштитимо и како, за РТС откривају Страхиња Девић, стручњак за сајбер безбедност и Милан Мариновић, повереник за заштиту информације од јавног значаја.
Изменама које су увели технолошки гиганти, коментари, фотографије, лични подаци без знања корисника постали су доступни за употребу при вежбању вештачке интелигенције.
„Бивши 'Фејсбук', сада 'Мета', и бивши 'Твитер', сада 'Икс', променили су политику приватности ове године за све кориснике у свету и у Европи, али шта је карактеристично за нас који нисмо чланови ЕУ? То да нису обавестили кориснике на територији Западног Балкана, на територији Источне Европе, такође у државама које нису чланице ЕУ, док је, рецимо, 'Фејсбук' обавестио кориснике на територији ЕУ и знали су шта их чека“, истакао је повереник за заштиту информација од јавног значаја Милан Мариновић.
Према његовим речима, та разлика је кључна јер су они који су били обавештени могли да реагују на време.
„У ЕУ су реаговале неке невладине организације које се баве заштитом података о личности, поготово једна из Аустрије, и под утицајем тих невладних организација, а затим и органа који се баве заштитом података о личности, као што је повереник у Србији, 'Мета' је одложила ту нову политику приватности, односно, ту обраду података о личности у сврху развоја вештачке интелигенције“, прецизирао је Мариновић.
На тај начин „Мета“ је спречена да користити податке које убудуће буду прикупили, али, како су навели, и све оне податке које су у претходних година прикупили.
Онај ко прикупља и обрађује податке, не сме да их користи у сврхе за које нема дозволу корисника и правни основ.
Пре неколико година, наводи Мариновић, корисници су пристали на коришћење података када није било речи о вештачкој интелигенцији.
„Није дозвољено европским прописима, ни општом уредбом која важи у ЕУ, нити нашим законом, да се подаци користе у оне сврхе за које нису прикупљени. Дакле, то може, али накладним правним основом“, објашњава Мариновић.
Стручњаци за сајбер безбедност из Србије, Босне и Херцеговине и Црне Горе договорили су се да зајнички наступе у овом случају.
„Били смо у Даблину и код Ирске комисије за заштиту података, она је надлежна за Европску унију, јер су седишта представништва компанија 'Гугл', 'Фејсбук' и 'Твитер' у Даблину. Тражили смо њихову помоћ да објаснимо да представници тих великих компанија за Европску унију нису и представници за Србију, Босну, Црну Гору, Македонију, Албанију“, каже повереник за заштиту информација од јавног значаја.
Законска обавеза компанија је да обезбеди службу за комуникацију са корисницима. Није довољна само комуникација са повереником, већ је неопходно омогућити и грађанима, када желе да неки садржај уклоне са тих платформи, да имају коме да се обрате.
„Сада је то готово немогуће. Комуницирати директно са Калифорнијом, са седиштем, то је готово немогуће“, указао је Мариновић.
Злоупотреба у онлајн простору све је више, а посебно ризични су периоди када се одржавају велики догађаји попут Олимпијских игара или Европског првенства у фудбалу.
Подаци које објављује Еф-Би-Ај у свом годишњем извештају о интернет криминалу, указују на то да је укупан губитак услед превара на интернету прошле године досегао 12,5 милијарди долара, готово за четвртину више у односу на претходну годину.
Како стручњак за сајбер безбедност Страхиња Девић наводи, постоји разлика у дефинисању сајбер напада.
„Зависи шта сматрамо сајбер нападом, а шта злоупотребом података. По подацима Еф-Би-Аја, то је обично материјална штета. Када Касперски ради истраживање, они кажу: угрожени су рачунари, угрожени су документи итд. Тренутно је сваки други или сваки трећи напад ransomware, тј. када хакер у вашем рачунару закључа сва документа и тражи откуп да би вам их вратио“, објашњава Девић и додаје да већина напада нису директна хаковања, нити директни напади на сервер, већ да се хакују људи.
Девић као ризично понашање наводи играње игрица на Фејсбуку где се тражи име улице у којој сте одрасли и име првог љубимца, уз имејл адресу. То су сигурносна питања која могу открити неке лозинке. Такође саветује да не кликћемо на линкове за које не знамо од кога су, да не прелазимо на фајлове за које не знамо чији су.
Кључни проблем лежи у томе што интернет користе сви, а нису довољно обучени да га користе на безбедан начин. Код младих је то жеља да што пре скину неку апликацију, неку игрицу. Код старијих је то што нису вични, хоће да набаве неки јорган, јастук, да купе јефтиније, да наруче неку робу и онда само прихватају. Људи треба да науче да читају политику приватности, саветује Мариновић.
Сајбер криминалци се брзо прилагођавају новим технологијама. Све чешће се говори о употреби вештачке интелигенције управо у ту сврху.
„ВИ представља опасност зато што је доста брз, доста лаган за коришћење, исто тако доступан свима и може да се злопотреби једноставно, да то буде много уврљивије. Да голим оком ви више не можете да препознате да ли је то неки Нигиријац из интернет кафеа који је послао хиљаду мејлова, јер је њему сад много лакше да га персонализује“, упозорио је Страхиња Девић.
Коментари