Вештачка интелигенција за пар година променила човечанство – добро дошли у еру превара и манипулација

Злоупотреба је најизраженија у медијском сектору. Пласирање реалистичних видео и аудио садржаја који изгледају аутентично доводи до губитка поверења и оставља простор за заблуде и теорије завере. Посебно су на удару политички лидери.

Последња три председника САД били су жртве озбиљних медијских манипулација коришћењем нове технологије. Од почетка рата у Украјини појавило је се неколико лажних снимака у којима Владимир Путин објављује примирје са Украјином, а Володимир Зеленски говори о предаји.

Градоначелник Беча је чак објавио на Твитеру да је видео позивом разговарао са градоначелником Кијева, Виталијем Кличком али је твит убрзо обрисан уз саопштење да је градоначелник Михаел Лудвиг био жртва сајбер криминала.

Чудан али уверљив садржај који се није десио одавно је престао је да буде занимљива „фора“ за пријатеље на друштвеним мрежама. Свакодневно се ствара садржај који се обичном оку посматрача чини стварним. На тај начин утиче се на демократске процесе, одлуке потрошача, на пословне односе, резултате избора.

Дипфејк

Глас, изглед, мимика тела… Помоћу алата вештачке интелигенције, бесплатно доступних на интернету, могуће је направити толико реалистичне аудио-видео садржаје да их и стручњаци сатима морају анализирати да би установили веродостојност.

Најупечатљивији пример до сада је превара финансијског радника британске фирме „Аруп“ који је добио наређење да плати 200 милиона хонгконшких долара (20 милиона фунти) након видео позива лажног "главног финансијског директора".

Образовање и наставак унапређења система за сајбер безбедност, занованих на вештачкој интелигенцији, основ су заштите, наглашава Марко Пројс, заменик директора тима за глобално истраживање и анализу у компанији "Касперски".

“Будућност какву очекујемо захтеваће да пронађемо технолошка решења за нове претње које константно еволуирају. Поред овога, потребно је да уложимо још више напора у образовање корисника, да бисмо заштитили наша друштва од дезинформација и сличних претњи. И медији имају веома важну улогу у овом процесу – квалитет и провереност информација које пласирају постају важнији него икад”, каже Пројс.

У области сајбер безбедности кључна је међународна сарадња каже за РТС Димитрис Димитријадис, аутор више књига и саветник у специјалном Секретаријату за стратешка предвиђања Републике Грчке.

“Верујем да ће процес ширења вештачке интелигенције умногоме личити на процес електрификације и трансформисати не само индустрију него и остале сегменте наших живота. Ипак, потребно је да сви релевантни актери из области сајбер безбедности на међународном нивоу уложе напоре како би се створила искористива и примењива решења за глобални проблем дипфејк превара. Предложена законска решења која су у процедури у Европској унији и Америци корак су у том правцу”, истиче Димитијадис.

Минут за крах виртуелног света

Скоро половину свих лозинки хакери могу да погоде за мање од једног минута, показала је велика студија о издржљивости 193 милиона лозинки. Истраживање компаније "Касперски" показује да су 45 одсто свих анализираних лозинки (87 милиона) преваранти могли да погоде у року од једног минута.

Стручњаци су открили и најчешће коришћене комбинације знакова приликом креирања лозинки. Испоставило се да је само 23 одсто (44 милиона), односно свака четврта комбинација довољно чврста да заустави преваранте, а њихово решавање је трајало више од годину дана.

Већина лозинки (57%) садржи реч из речника. Тако се значајно смањује „снага“ лозинке.

Међу најчешћим лозинкама су:

• Имена: "ахмед", "кевин", "даниел".
• Популарне речи: „заувек“, „љубав“, „гугл“, „хакер“, „гејмер“.
• Стандардне лозинке: "пассwорд", "кверти12345", "админ", "12345", "теам".

Стручњаци саветују: најбоље је не користити лозинке које се лако могу погодити из ваших личних података, као што су рођендани, имена чланова породице, кућни љубимци или сопствено име.

Користите двофакторску аутентификацију (2ФА). Чак и ако неко открије вашу лозинку и даље ц́е му требати други облик верификације да би приступио вашем налогу. Користите другу лозинку за сваку услугу. На тај начин, чак и ако вам један од налога буде украден, остали неће.

Европски банкомати нова мета напада

Нова врста злонамерног софтвера који циља банкомате у Европи, назван „ЕУ АТМ Малwаре", постаје све популарнији. Оно што посебно забрињава стручњаке је ефикасност од 99 одсто. Напади на банкомате су веома популарни и профитабилни, првенствено јер обезбеђују готовину одмах.

Дарк wеб често садржи рекламе за злонамерни софтвер или специјалне уређаје дизајниране за извлачење новца са разних банкомата. Стручњаци објашњавају да овај систем функционише тако што се инсталира одређени вирус који дође до банкомата и активира се у одређеном тренутку. Такви напади се називају 'кеш-аут' или 'џекпот' напади, а цех плаћају банке, не грађани.