Важно је да стално учимо – поручује проф. Вулетић, водећи светски научник из области квантне физике

Једна од најважнијих технолошких трка у свету одвија се на пољу развоја квантних рачунара. Српски атомски физичар, професор др Владан Вулетић, са тимом на Универзитету МИТ у Бостону, ради на развоју кватног рачунара који користи неутралне атоме. Са професором Вулетићем је у Бостону разговарао Лазар Јановић.

Прелазак на квантно рачунарство могао би да представља прекретницу за напредак многих области, јер могу за неколико секунди да обраде информације за које би обичном рачунару требало неколико хиљада година.

Професоре, недавно сте са колегама са Харварда пустили у рад први квантни рачунар. То је једна од најмоћнијих технологија која је позната човечанству. Које су његове могућности?

– Има доста очекивања да те неке проблем који су тешки да се рачунају на садашњим и најбољим рачунарима, да ће моћи да се рачунају на квантним рачунарима. То су проблеми из фармације, из медицине, из хемије, из логистике, из разних области.

Људи су предложили разне алгоритме који би требали да буду много бржи на тим квантним рачунарима. Просто, пошто још немамо те квантне рачунаре, нисмо сигурни.

Постоји један врло познат пример, у вези са криптографијом, који је урађен од стране једног професора овде на Ем-Ај-Тију, Јупитера Шора. За тај проблем знамо да је квантни рачунар експонационално бржи него обични рачунари, а за многе друге проблеме се очекује да је тако, али треба да видимо.

Ми смо достигли један врхунски број квантних битова, од неколико стотина до хиљаду. Квантни битови су еквивалент класичних битова у компјутерима, само што су много моћни.

На пример, ако бисте имали 100 квантних битова, то је толико велика меморија да бисте могли и цео интернет да узмете и сложите у ту меморију када би било могуће директно приступити тим квантним стањима.

Најновији наш резултат је да смо по први пут успели да коригујемо грешке у квантним рачунарима. То се ради тако да се неколико копија исте информације стави у исто квантно стање и онда могу да се коригују грешке. По први пут смо прешли ту границу где што направимо већи систем грешке су мање.

МИТ је један од најпознатијих технолошких универзитета. Шта би то српски универзитети могли да преузму од добре праксе?

– Имамо фантастичне студенте, имамо врло јаке средње школе и даље. То је врло важно неговати, та знања из математике, из разних наука. Можемо да имамо врхунске људе у експериментима али ту је и питање опреме, то је доста скупо. Потребна су улагања. Зна се да је Србија сада у ИТ технологији врло јака, тако можда могу и друге гране да се развију у Србији и то би било одлично.

Рођени сте у Пећи, на Косову и Метохији, студирали сте у Немачкој, живите и радите дуго у Америци. Шта сте то понели из родног краја што вам је касније значило да успете?

– Понео сам из породице неке вредности које су у Србији или тадашњој Југославији биле важне. Учење, рад, да је то врло важно. Мислим да је исто компонента, ако сте негде имигрант, ако сте негде странац, морате да будете бољи од осталих који ту већ дуго живе да бисте постигли исто.

Увек постоји та додатна компонента, која мотивише људе. И због тога, верујем, овде у Америци имамо пуно професора српског прорека. Мислим да је та компонента, да се трудимо да учимо, да стално учимо, да будемо бољи, да је то врло важно.

субота, 20. јул 2024.
32° C

Коментари

Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Zelja za lepotom
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Miss
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Treba li zabraniti lepotu?
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару