Ако нема кошаве да прочисти ваздух у граду, ту је паметни пречистач КОСАВА
Уређај под називом КОСАВА (комунални санитар ваздуха) чије име симболично асоцира на кошаву настао је у оквиру пројекта „Паметни систем за чистији ваздух” који спроводи Институт „Михајло Пупин” уз финансијску подршку Европске уније, а у оквиру иницијативе „ЕУ за зелену агенду у Србији”.
Паметни пречистачи КОСАВА могли би да чисте ваздух скоро као кошава уколико би се поставили на сва аутобуска стајалишта, улазе у тржне центре, у болнице, школске и предшколске установе.
„Сматрамо да у Београду три до пет хиљада оваквих уређаја би у значајној мери решили проблем загађења тако што би се фактички формирала паметна градска мрежа где би уређаји били бежично комуницирани, постављени. И та паметна мрежа би значајно могла да покрива, да кажем, најугроженија насеља, локације у граду, да би се то остварило“, објашњава проф. др Александар Д. Родић, руковидилац тима Института „Михајло Пупин“.
Овај иновативни систем осмислили су стручњаци Института „Михајло Пупин“, а први су поставили код тржног центра на Новом Београду. Уређај штити грађане у кругу од 25 метара.
„Он је у ствари базиран на принципу да увлачи помоћу снажног аспиратора ваздух који наравно у градовима садржи велику количину ПМ честица, чађи, прашине, гасова. И кад се тај ваздух увуче у сам пречишћивач у ствари он се филтртира помоћу воде, уз помоћ ротирајућих дискова и након тога се тај пречишћени вадух избацује у атмосферу. Док се све те честице задржавају у самој води и наравно оне се у неком тренутку након неколико дана када сензор унутра то покаже, избацује у канализацију“, наводи Јелена Кљајић из Института „Михајло Пупин“.
Колико струје потроше, толико је и произведу, тако да њихов рад не кошта ништа више од редовног одржавања. Енергију обезбеђују из ветротурбина и генератора који се налазе у гаражи тржног центра. Кинетичка енергија аутомобила претвара се у електричну. Звучи компликовано, али заправо није.
„Уређај личи на такозване лежеће полицајце. То су ти гумени успоривачи брзине где иначе возило мора да се заустави испред рампе да би се идентификовало, и кад се подигне рампа возило креће и прелази преко тог успоривача брзине у кога смо интегрисали ваљке који по принципу фрикције између гуменог пнеуматика и тих ваљака преноси се енергија на електрични генератор и онда се производи струја“, додаје професор Родић
Највише 50 милиона евра потребно је да се направи довољан број система који би нам у Београду обезбедили чистији ваздух. Није тако велика ставка за буџет, с обзиром на то да ваздух у Београду више није загађен само зими.
Коментари