Вештачка интелигенција као добар слуга и зао господар – зашто стрепимо од нових технологија

Од непознанице до најчешће коришћеног појма савремене технологије – то је пут који је прешла вештачка интелигенција. Упућени издвајају предности које доноси ако се правилно примењује, док један део јавности стрепи од нове технологије. Ипак, брзина којом вештачка интелигенција улази у све сфере живота не оставља нам много времена за размишљање.

Кад је британски математичар и криптограф Алан Тјуринг током Другог светског рата осмислио уређај за дешифровање порука немачке морнарице, мало ко је могао да наслути да је постављен темељ технолошкој области која ће у годинама које долазе умногоме утицати на развој човечанства. Од тада до данас, научници развијају машине или рачунарске системе који, располажући великом количином података, покушавају да симулирају људску интелигенцију. 

„Способност да машине, од рачунара па до робота, могу да доносе одлуке, реагује на подражаје из окружења и да ураде нешто корисно по нас. Да нам помогну. Што бисмо рекли ми у роботици – да колаборативно раде с нама”, објашњава проф. др Зоран Миљковић са Машинског факултета у Београду.

„Њена могућност да напредно анализира велике количине података. То је њен сав потенцијал и бенефит који ми можемо користити кроз различите области и секторе. Развој аутономних система, возила, роботи, дронови... Оно што је интересантно је да она на свим пољима може да допринесе“, рекла је Драгана Шутовић Илић испред Центра за 4. индустријску револуцију.

Практична примена те технологије можда је највидљивија на пољу медицине.

Располажући милионима података, системи помажу лекарима при успостављању дијагноза, одабиру терапије, превенцији ризика. На пример, пружа се могућност за анализу на стотине хиљада мамограма у једном дану, за шта би лекарима биле потребне године.

„Унапређење дијагностике, терапије, оптимизација, персонализоване медицине на основу карактеристика појединца, развој нових лекова и убрзана истраживања на основу података коју ВИ може да анализира, и да дâ потенцијална решења“, додаје Шутовић Илићева.

Стручњаци упозоравају да, уколико желимо да максимално искористимо потенцијале вештачке интелигенције и умањимо негативне последице, непходна је хитна законска регулива.

Да је враг однео шалу постали су свесни и званичници широм света, па је на конференцијама, уз потенцијална ратна жаришта, вештачка интелигенција главна тема.

Србија је 2020. усвојила петогодишњу Стратегију развоја те технологије, а недавно је започета израда нове.

„Нас четрдесетак сада радимо по други пут Стратегију развоја ВИ у Србији до 2030. години. Интензивно радимо на томе. Регулатива ће бити базирана на свим мерама и индикаторима које ћемо успоставити и који већ постоје”, наглашава професор Миљковић.

Осим Законске регулативе, пред Владом је и изазов да се успостави мрежа социјалне заштите и понуде програми преквалификације радницима како би савладали основе вештачке интелигенције и били конкурентнији на тржишту рада.

Млађе генерације требало би нешто спремније да дочекају нову технолошку еру, јер се о вештачкој интелигенцији учи већ у основној школи.

уторак, 05. март 2024.
17° C

Коментари

Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво